Kao što verovatno već znate, juče je zvanično objavljen Firefox 2.0. Svakako nešto što ćete odmah primetiti su Close dugmad na svakom tabu kao kod Opere, a tu su i ugrađeni spellchecker, anti phishing, bolja stabilnost, itd, itd.

Close dugme na svakom tabu se meni lično sviđa. Ja sam i do sada tabove zatvarao klikom na srednji taster miša tj. točkić, pa mi je ovo samo logičan nastavak. No pokrenulo se i pitanje kako vratiti Close tab dume na staro mesto ukoliko vam se novi način zatvaranja tabova ne sviđa. Način postoji, u vašem Firefox adres-baru otvorite link about:config, zatim pronađite promenljivu browser.tabs.closeButtons i default vrednosti 1 promenite u 3 i Close Tab dugme će se vratiti tamo gde je nekada stajalo, naravno nakon što restartujete browser.

Nova korisna stvar u Firefoxu 2.0 je i to što možete promeniti funkciju RSS ikonice koja se pojavljuje ukoliko sajt koji posećujete nudi RSS feed. Umesto da kao do sada dodate Live bookmark, Firefox možete podesiti da RSS fid doda na vaš Bloglines ili Google Reader nalog.

Ono što se meni lično nije svidelo to je nova Firefox 2.0 default tema sa ikonama. Ružnjikave i sive ikone odaju pomalo sumornu sliku, no s obzirom da ja nisam jedini koji tako misli, rešenje je vrlo brzo pronađeno u vidu Winestripe teme kojom vaš novi Firefox možete "presvući" u staro ruho.

Kao što ste možda primetili, radionica je preseljena na novi domen i na novi hosting. Nova adresa je http://blog.radioni.ca. Kul, zar ne? ;) Razlog za selidbu je već pominjana nemogućnost administracije .co.yu domena, kao i slaba podrška za hosting na Veratu.

Na starom domenu još stoji stara varijanta, samo sam postavio permanentno preusmeravanje. Stari linkovi još uvek rade, ali bih bio zahvalan da promenite svoje bookmark-e i eventualne linkove.

Takođe je promenjena kodna strana, sada je u pitanju UTF-8.

Ako uočite bilo kakav problem, molim vas da ga prijavite ovde u komentaru, ili na mejl. Hvala puno!

Skoro deset meseci je prošlo od kada su se čule prve najave da bi Telekom mogao da počne da se bavi maloprodajom ADSL priključaka, da bi juče stiglo i zvanično saopštenje (Bench-Market, B92) da će od oktobra započeti prodaja Telekom ADSL-a. Ne pominje se nigde da li će prodaja krenuti i po gradovima u kojima do sada nije bilo ADSL priključaka ali predpostavljam da hoće. Takođe, uz ADSL moći ćete da kupite i ComTrade računar koji ćete plaćati u ratama preko računa za telefon (!?).

Kratkoročno gledano, ovo je dobra vest jer će zahvaljujući svom monopolu, jakom marketingu, brošurom uz svaki telefonski račun, kao verovatno i većim raspoloživim kapacitetima od onoga što je do sada nuđeno provajderima, Telekom verovatno brzo prodati značajniji broj priključaka.

No, na duže staze gledano, ovo samo produbljuje jaz između Telekoma i Internet provajdera i učvršćuje Telekomov monopol na fiksnu telefoniju i Internet veze. Uspostavljanje zdrave konkurencije u sferi fiksne telefonije i Internet usluga sigurno je jedini način da se približimo Evropi kako po broju brzih Internet konekcija, tako i po njihovoj brzini i ceni. Do sličnog zaključka došlo se i na okruglom stolu o sektoru telekomunikacija u beogradskom Medija centru.

Na forumu DPT postavljeno je pitanje jako zahvalno za davanje odgovora na blogu :) :

Hajde definišite mi šta je to početnik, prosečni, i dobar programer (godine iskustva? projekti koje je radio? koje oblasti treba da poznaje? da li je klasično obrazovanje uslov? ... itd.).

Evo mog gledišta:

Početnik: Nešto radio kod kuće ili za komšiju, obično je sve što je radio prilično lošeg kvaliteta (naravno, on to sad ne zna), tek se upoznaje sa osnovnim pojmovima. Ako ima teoretsko znanje, još uvek ne može jasno da vidi vezu tog što je učio iz knjige (na faksu npr) sa tim što se trudi da napravi. Trudi se da uđe u softversku firmu makar kao volonter. Treba da se trudi da mu programi koje radi za sebe prorade i da upadne u što bolju firmu gde će imati prilike da uči.

Prosečni: Ima određeno vreme iza sebe provedeno u realnim radnim uslovima. Sposoban da završi većinu zadataka koji se pojavljuju. Neke teoretske pojmove je povezao sa praksom, ali se nije trudio da pohvata one koji mu nisu neposredno trebali. Trudi se da odradi posao što brže ali ne i što bolje. Ne razmišlja dugoročno, zabušava na arhitekturi i na komentarima. Nema nikakva interesovanja u branši van svakodnevnih poslova. Dobar deo programera ostane prosečan cele karijere i to im ne smeta, niti smeta firmama u kojima rade. Uz dobrog šefa kod koji ostaje ne mora uopšte biti loš.

Dobar: Trudi se da svoje radno iskustvo iskoristi za napredovanje. Ima tendenciju da piše kod ispočetka. Ne mrzi ga da čita i isprobava u oblastima van neposrednog polja rada. Vremenom stiče veštinu da vrlo brzo primeti greške u kodu, nameće dobra arhitekturna rešenja.

Poznata je činjenica da u softverskoj industriji nije retka pojava čak reda veličine razlike u produktivnosti između pojedinaca, odnosno jedni su deset puta produktivniji od drugih. To je po mom mišljenju upravo ta razlika između dobrih i prosečnih.

Na Internodiumu sam pročitao zanimljiv članak povodom godinu dana ADSL-a u Srbjii čiji je autor Vojislav Rodić, Predsednik Udruženja Internet provajdera Srbije. Ustvari članak nije toliko zanimljiv jer iznosi one činjenice koje manje više svi koje se bave informacionim tehnlogijama kod nas znaju, a to je da je slika poprilično loša a da se vrlo dobro zna ko je krivac za tu ružnu sliku, ali na žalost ne može mu niko ništa jer država ne obavlja svoju funkciju. I dok se sve to dešava tu pred našim nosom, naši političari to "ne vide" jer su im pogledi upućeni ka dalekoj Irskoj koja je "uzor za modernu Srbiju". Srpska posla...

Par odlomaka:

Do sada je ukupno instalirano oko 23.000 ADSL priključaka (iako je interes neuporedivo veći): 35% korisnika drži SezamPro, 25% EUnet, 12% Beotel, 10% Neobee, dok ostali provajderi imaju simboličan tržišni udeo (oko 20 provajdera ima ovu uslugu u svom portfoliju). Na prvi pogled reklo bi se da je ADSL u Srbiji još uvek na svom početku ali da taj početak obećava svetlu budućnost, kako Telekomu, tako i provajderima koji su oslonjeni na njega. činjenice, međutim, govore drugačije: situacija je daleko od idealne i sve je više znakova da se nad ekspanziju domaćeg ADSL tržišta nadvijaju tamni oblaci za koje su ponajmanje krivi provajderi.

Pre svega, daleko zaostajemo u odnosu na svoj region. Početkom prošle godine, kada su srpski provajderi počeli da realizuju prve ADSL priključke, Hrvatska ih je već imala 31.500 da bi do kraja 2005. godine taj broj premašio 100.000. Slovenija je u istom periodu zabeležila rast sa 115.000 na 197.000 korisnika broadband interneta. A daleko ispred je Mađarska koja u januaru ove godine "proslavila" i 400.000-tog korisnika ADSL-a. Apsoltune razlike između nas i sveta sa kojim toliko volimo da se poredimo ne samo da se ne smanjuju već se i multipliciraju. Zašto?

...

Da stvar bude gora, Telekom najavljuje da će od jeseni (verovatno u oktobru) krenuti da nudi ADSL priključke i samostalno, a ne isključivo preko internet provajdera. I do sada su provajderi sumnjičili jedni druge (a svi zajedno Telekom), da se raspodela siromašnih zaliha ADSL priključaka ne vrši sasvim nepristrasno. Šta će se desiti kada Telekom, koji u svojim rukama drži sve ADSL priključke, krene i sam da ih prodaje ostaje samo da nagađamo. Verovatno se Telekomu neće desiti da ADSL prodaje "na kašičicu", ravnopravno deleći sudbinu sa ostalim ADSL provajderima. Pre će biti da će priključaka za Telekom biti u izobilju, dok će se ostali provajderi otimati za mrvice koje padaju sa stola. Uz to, Telekom ima dovoljnu finansijsku snagu da ADSL prodaje i po "damping" cenama što može da uništiti mnoge male igrače na tržištu i ozbiljno uzdrma čak i one najveće.

Kompletan tekst

Da malo razbijemo tišinu... Da li ste čuli za Google Image Labeler? U pitanju je Google igra koja vam može pomoći u ubijanju dosade, a istovremeno pomaže Googlu da poboljša pretragu slika. Takođe, ume da bude i dosta zarazna.

Igra funkcioniše krajnje jednostavno. Na početku vas servis spaja sa nekim drugim takmičarem. U suštini, ne takmičite se protiv njega već zajedno sakupljate bodove. Potom vam Google istovremeno prikazuje nasumično izabrane slike iz svoje pretraživačke baze. Vi i vaš partner odvojeno unosite reči (labele) za koje smatrate da najbolje opisuju sliku koju gledate. U trenutku kada se podudare reči koje ste uneli i vi i vaš partner, dobijate po 100 bodova i prelazite na sledeću sliku. Logika je da ako dvojicu takmičara ista slika podseća na jedan pojam, onda se verovatno taj pojam može dodeliti toj slici kao tag, labela i na taj način poboljšati Google pretragu slika. Prijatno "labeliranje"...

Pomenuo bih ukratko par alata koje sam, sâm ili sa timom, počeo da koristim u poslednje vreme i kojima sam jako zadovoljan...

SciTE, (zasad) ultimativni tekst editor. Otvoren je, jako mali i brz, podržava sve što treba (bojenje koda, indentovanje, code folding, kodne rasporede, pokretanje interpretera ili kompajlera, fino prilagođavanje itd). Takođe, radi na obe platforme (Windows i Linux), pa ga koristim i na poslu i kod kuće. Jedina mana mu je malo komplikovano podešavanje, koje se vrši editovanjem konfiguracionih fajlova, ali jednom kad ga namestite, radi ko sat.

FlySpray, jednostavan alat za praćenje bagova. Koristi PHP i MySQL. Vrlo je intuitivan za korišćenje i nudi tačno ono što treba, ni manje, ni više. Otvoren. Brz. Lak za instalaciju. Instalirao sam ga u firmi na svoju ruku i na moje ogromno zadovoljstvo, odmah se primio među programerima (ništa lepše nego kad me neko kome ga nisam direktno preporučio, zamoli da mu napravim nalog!)...

DokuWiki, jednostavan viki koji ne zahteva postojanje baze, već članke čuva u tekstualnim fajlovima. Takođe sam ga instalirao na svoju ruku za potrebe lokalne baze znanja u firmi. Radi na PHP-u. Jednostavno obožavam njegovo formatiranje teksta, prosto tera čoveka da koristi sve fine tagove... Podržava farbanje kôda i to u par desetina različitih jezika, između ostalih i C#. ;) Pogledajte njihov sajt, urađen je u dotičnom alatu.

Zahvaljujem se dobrim ljudima sa DevProTalk foruma na preporukama za neke od navedenih alata!

Vidim da se nešto radi oko registra za YU domene. Iskreno se nadam da će cela ta akcija oko Nacinalnog Internet domena imati neke rezultate i to što pre, jer je ovo trenutno stanje neodrživo i nedopustivo.

Nedavno sam hteo svom zetu da prebacim sajt na svoj server. Domen je naravno .co.yu što je zahtevalo da popunim formular i unesem izmene DNS servera. Ukoliko nemate u arhivi podatke sa kojima je tačno registrovan domen, ili ukoliko niste vi izvršili registraciju domena, sledi rekonstrukcija u glavi, ko je tad radio u firmi i bio unešen kao administrativni kontakt, koga sam naveo za tehnički kontakt i sl?

Ok, popunim ja to nekako i konačno posle dve nedelje stigne mi odgovor da je zahtev odbije jer nisam naveo tačno sedište firme. Ja sam u prijavi naveo adresu kancelarije sa vizit karte, dok se firma verovatno vodi na drugom mestu. To bi navodno trebalo da posluži kao provera identiteta da ste vi zaista osoba koja predstavlja firmu. No dovoljno je otići na sajt Agencije za privredne registre i nakon jedne pretrage dobićete kompletne podatke o željenoj firmi. Mnogo jednostavnije nego da sam zvao njih da ih pitam gde im je sedište. Toliko o toj "rigoroznoj" kontroli. Popunim zahtev još jednom i onda čekam još dve nedelje.

Zatim stiže odgovor da moram na memorandumu firme da dostavim izjavu da je firma saglasna sa izmenama. Treba sad poslati mail/pozvati firmu i objasniti im šta treba da mi otštampaju na svom memorandumu. S obzirom da se to uvek poveri nekoj sekretarici i da je sezona godišnjih odmora, na taj dokument sam se načekao još tri nedelje.

Konačno dobih i taj A4 papir sa izjavom. Prema uputstvu skenirao sam ga i poslao "nadležnima". Razmišljam se što li sam toliko čekao, pa i dete bi ovo moglo da uradi u Photoshopu, na skeniranom dokumentu se to ne bi ni primetilo, a bogami, moj memorandum bi lepše i izgledao :) No, ja sam poslao original. Onda posle par dana, opet sledi odgovor da mi je zahtev - odbijen. Kažu nisam dostavio traženu dokumentaciju (?!). :)

E sad ko je ovde lud ja ne znam. Ako meni treba mesec-i-po dana da (neuspešno) promenim DNS za jedan domen, to je mislim krajnji bezobrazluk. I kako onda verovati da ova zemlja ima neke ozbiljne namere vezane za informatičku industriju. Svima su puna usta Irske, a čovek ne može ni svojim domenom da raspolaže kako želi.

Ironično, pre nekih šest meseci sam uspešno prebacio jedan .CO.YU domen uz jednostavnu popunu formulara, bez ikakvih dokumenata, naravno uz čekanje od par nedelja. Tada sam unapred bio u strahu da ću imati slične probleme, jer od ranije znam kako sve funkcioniše, ali sam igrom slučaja (?!) izgleda imao sreće. Kao i sve u ovoj zemlji, neki put nešto može, a neki put nešto ne može.

Naravno, izlišno je pominjat i to da sam vlasnik nekoliko com/net domena, pa čak i jednog co.uk domena, kojima u svakom trenutku mogu da raspolažem kako mi volja. Stvarno bruka...

Update: Konačno prebacih domen. Ponovio sam celu proceduru, popunio formular sa istim podacima, poslao isti skenirani dokument i izmene su sada prihvaćene (?!). Sad možete slobodno da razgledate gume, motorna ulja i akumulatore. :)

Naslovi.net će u narednih mesec dana nositi ljubičasti dres Komercijalne banke (idejno rešenje) u sklopu njihove kampanje za DinaCard kartice.

Iako je ljubičasta boja Komercijalne banke malo nezahvalna za uklapanje u sajt, zbog oraničenog trajanja kampanje sam prihvatio ovaj vid sponzorstva. Moguće je i da će biti sitnijih doteravanja u toku meseca jer se sve odigralo dosta brzo pa sada nije bilo puno vremena za lickanje. Takođe, možda će napadne boje zagolicati maštu i drugih potencijalnih oglašivača koji budu posetili sajt i naterati ih da ozbiljnije uzmu Internet medije u razmatranje za svoje reklamne kampanje. Ne računajući RSS fidove i razne redirekcije, Naslovi trenutno beleže 10,000 poseta radnim danom po Google Analytics statistikama.

Inače, sve mi se više čini da je vreme i za potpuni redizajn sajta. O tome razmišljam već neko vreme, a cela ova priča oko Komercijalne banke me je naterala da još više razmišljam. No sa novim dizajnom hteo bih da dodam i neke nove funkcije. Ideja je puno, ali vremena malo...

Sviđa vam se GMail interfejs i voleli bi ste da i vi i svi vaši zaposleni mogu svoj email da čitaju koristeći GMail interfejs? Forward vašeg maila na GMail donekle može da reši stvar, ali to nije nimalo elegantno rešenje za kompanije sa puno zaposlenih. Zato je Google od nedavno započeo testiranje hosted mail rešenja gde praktično mail naloge svoje kompanije hostujete kod Google-a.

Meni ovakva mogućnost i nije neophodna, ali pošto sam dobio priliku da testiram ovaj sistem, nisam mogao da odbijem. Konfigurisanje je lako, preko web interfejsa kreirate svoje mail usere, aliase, uploadujete logo svoje komapnije i sl. Za one sa velikim brojem email adresa koje treba kreirati, postoji mogućnost da se uploaduje CSV lista. Kvota je standardnih 2GB po korisniku. Naravno, od vas se zahteva i promena MX rekorda na vašem DNS serveru kako bi email sa domena bio preusmeren na GMail servere. Postoji mogućnost i da kreirate mailing liste u okviru vašeg domena. Pored mog naloga piše da je "Free" i da mogu da kreiram do 25 korisnika.

Sam korisnički interfejs za pregled mailova je identičan GMail servisu. Tu su i GoogleAds, tako da Google uvođenjem ovog servisa praktično ništa ne gubi čak i u Free verziji za 25 usera već samo dobija nove korisnike u vidu kompanija. Možete koristiti i srpski jezik, POP3 server itd. Nedostaju mail notification program koji možete instalirati kod sebe i mobile interfejs, ali ovo je tek početak, pa verujem da ćemo uskoro videti i ove dodatne alate.