Iako je izgledalo da političke stranke ni na ovim izborima neće koristiti Internet u svojim medijskim kampanjama, izgleda da se stvari ipak polako pomeraju sa mrtve tačke. Na Caught in a Web blogu možete videti ilustraciju ko se sve reklamira na sajtu B92, a od juče se na stranicama sajta Naslovi.net vrti i baner Demokratske stranke.

No, pun potencijal Interneta nijedna stranka na ovim izborima neće iskoristiti. Reklamiranje banerima je samo mali segment jedne Internet reklamne kampanje. Dodavanjem RSS fidova, par blogova i osnovnom SEO optimizacijom sajtovi mnogih stranaka bi drastično podigli svoju vidljivost. Ali lepo je videti da se i Internet uzima u obzir u političkim medijskim kampanjama. S obzirom na relativno malu Internet populaciju u odnosu na broj stanovnika, pomalo je i razumljivo da tome nije posvećena velika pažnja.

U magazinu Vreme možete pročitati članak pod nazivom "Lipe cvatu..." koji daje kratku analizu sajtova političkih stranaka u jeku predizborne kampanje. Autor je primetio da jedino koalicija LDP-GSS-SDU-LSV ima portal namenjen isključivo predizbornoj kampanji pod nazivom Od nas zavisi, dok su sve ostale stranke upotrebile svoje postojeće sajtove za predizbornu kampanju, mada ne postoje nikakvi specijali već su jednostavno vesti na stranačkim portalima vezane za predizborne aktivnosti, uz nove hedere sa predizbornim sloganima.

"Od nas zavisi" jedini poseduje i blog sekciju sa sve komentarima, a meni je u oči zapalo i to da je isto tako jedini sajt koji ima RSS feed sve zajedno sa ikonicom u Firefoxu.

Da ne ispadne da je ovo reklama za ovu ili onu stranačku opciju, evo i linkova ka sajtovima ostalih vodećih partija u zemlji. Po meni je najgori sajt SRS-a sa nebuloznom navigacijom po arhivi putem nekih combo boxova. Teško je i za korisnike, a da ne spominjem pretraživačke botove. Naravno, izuzimam sajt SPS-a koji deluje nedovršeno (što čak i piše) i gde neki linkovi i ne rade (npr. mapa sajta). Ostali sajtovi imaju prelaznu ocenu, mada bi prostim dodavanjem RSS i sličnih sitnica mogli sebi dosta da pomognu.

• SRS
• DS
• SPS
• SPO
• G17+
• DSS
• LDP-GSS-SDU-LSV
• Za bolji život
• Živela Srbija

Sve u svemu, bolje se nije moglo ni očekivati. I najposećeniji sajtovi pojedinih dnevnih novina kod nas imaju arhaičan izgled a neki nisu menjali koncepciju još od svog nastajanja pre skoro 10 godina. Šta se onda može očekivati od političkih stranaka...

Update: Evo nečega što ni novinar lista Vreme a ni ja nismo primetili. Predizborni portal DS-a Za bolji život. Trebalo je da postave veći i vidljiviji link ka ovom sajtu na svojoj matičnoj stranici, jer očigledno postojeći linkovi ne upadaju u oči.

Update #2: Predizborni portal DSS-a Živela Srbija.

Na Internodiumu sam pročitao zanimljiv članak povodom godinu dana ADSL-a u Srbjii čiji je autor Vojislav Rodić, Predsednik Udruženja Internet provajdera Srbije. Ustvari članak nije toliko zanimljiv jer iznosi one činjenice koje manje više svi koje se bave informacionim tehnlogijama kod nas znaju, a to je da je slika poprilično loša a da se vrlo dobro zna ko je krivac za tu ružnu sliku, ali na žalost ne može mu niko ništa jer država ne obavlja svoju funkciju. I dok se sve to dešava tu pred našim nosom, naši političari to "ne vide" jer su im pogledi upućeni ka dalekoj Irskoj koja je "uzor za modernu Srbiju". Srpska posla...

Par odlomaka:

Do sada je ukupno instalirano oko 23.000 ADSL priključaka (iako je interes neuporedivo veći): 35% korisnika drži SezamPro, 25% EUnet, 12% Beotel, 10% Neobee, dok ostali provajderi imaju simboličan tržišni udeo (oko 20 provajdera ima ovu uslugu u svom portfoliju). Na prvi pogled reklo bi se da je ADSL u Srbiji još uvek na svom početku ali da taj početak obećava svetlu budućnost, kako Telekomu, tako i provajderima koji su oslonjeni na njega. činjenice, međutim, govore drugačije: situacija je daleko od idealne i sve je više znakova da se nad ekspanziju domaćeg ADSL tržišta nadvijaju tamni oblaci za koje su ponajmanje krivi provajderi.

Pre svega, daleko zaostajemo u odnosu na svoj region. Početkom prošle godine, kada su srpski provajderi počeli da realizuju prve ADSL priključke, Hrvatska ih je već imala 31.500 da bi do kraja 2005. godine taj broj premašio 100.000. Slovenija je u istom periodu zabeležila rast sa 115.000 na 197.000 korisnika broadband interneta. A daleko ispred je Mađarska koja u januaru ove godine "proslavila" i 400.000-tog korisnika ADSL-a. Apsoltune razlike između nas i sveta sa kojim toliko volimo da se poredimo ne samo da se ne smanjuju već se i multipliciraju. Zašto?

...

Da stvar bude gora, Telekom najavljuje da će od jeseni (verovatno u oktobru) krenuti da nudi ADSL priključke i samostalno, a ne isključivo preko internet provajdera. I do sada su provajderi sumnjičili jedni druge (a svi zajedno Telekom), da se raspodela siromašnih zaliha ADSL priključaka ne vrši sasvim nepristrasno. Šta će se desiti kada Telekom, koji u svojim rukama drži sve ADSL priključke, krene i sam da ih prodaje ostaje samo da nagađamo. Verovatno se Telekomu neće desiti da ADSL prodaje "na kašičicu", ravnopravno deleći sudbinu sa ostalim ADSL provajderima. Pre će biti da će priključaka za Telekom biti u izobilju, dok će se ostali provajderi otimati za mrvice koje padaju sa stola. Uz to, Telekom ima dovoljnu finansijsku snagu da ADSL prodaje i po "damping" cenama što može da uništiti mnoge male igrače na tržištu i ozbiljno uzdrma čak i one najveće.

Kompletan tekst

Vidim da se nešto radi oko registra za YU domene. Iskreno se nadam da će cela ta akcija oko Nacinalnog Internet domena imati neke rezultate i to što pre, jer je ovo trenutno stanje neodrživo i nedopustivo.

Nedavno sam hteo svom zetu da prebacim sajt na svoj server. Domen je naravno .co.yu što je zahtevalo da popunim formular i unesem izmene DNS servera. Ukoliko nemate u arhivi podatke sa kojima je tačno registrovan domen, ili ukoliko niste vi izvršili registraciju domena, sledi rekonstrukcija u glavi, ko je tad radio u firmi i bio unešen kao administrativni kontakt, koga sam naveo za tehnički kontakt i sl?

Ok, popunim ja to nekako i konačno posle dve nedelje stigne mi odgovor da je zahtev odbije jer nisam naveo tačno sedište firme. Ja sam u prijavi naveo adresu kancelarije sa vizit karte, dok se firma verovatno vodi na drugom mestu. To bi navodno trebalo da posluži kao provera identiteta da ste vi zaista osoba koja predstavlja firmu. No dovoljno je otići na sajt Agencije za privredne registre i nakon jedne pretrage dobićete kompletne podatke o željenoj firmi. Mnogo jednostavnije nego da sam zvao njih da ih pitam gde im je sedište. Toliko o toj "rigoroznoj" kontroli. Popunim zahtev još jednom i onda čekam još dve nedelje.

Zatim stiže odgovor da moram na memorandumu firme da dostavim izjavu da je firma saglasna sa izmenama. Treba sad poslati mail/pozvati firmu i objasniti im šta treba da mi otštampaju na svom memorandumu. S obzirom da se to uvek poveri nekoj sekretarici i da je sezona godišnjih odmora, na taj dokument sam se načekao još tri nedelje.

Konačno dobih i taj A4 papir sa izjavom. Prema uputstvu skenirao sam ga i poslao "nadležnima". Razmišljam se što li sam toliko čekao, pa i dete bi ovo moglo da uradi u Photoshopu, na skeniranom dokumentu se to ne bi ni primetilo, a bogami, moj memorandum bi lepše i izgledao :) No, ja sam poslao original. Onda posle par dana, opet sledi odgovor da mi je zahtev - odbijen. Kažu nisam dostavio traženu dokumentaciju (?!). :)

E sad ko je ovde lud ja ne znam. Ako meni treba mesec-i-po dana da (neuspešno) promenim DNS za jedan domen, to je mislim krajnji bezobrazluk. I kako onda verovati da ova zemlja ima neke ozbiljne namere vezane za informatičku industriju. Svima su puna usta Irske, a čovek ne može ni svojim domenom da raspolaže kako želi.

Ironično, pre nekih šest meseci sam uspešno prebacio jedan .CO.YU domen uz jednostavnu popunu formulara, bez ikakvih dokumenata, naravno uz čekanje od par nedelja. Tada sam unapred bio u strahu da ću imati slične probleme, jer od ranije znam kako sve funkcioniše, ali sam igrom slučaja (?!) izgleda imao sreće. Kao i sve u ovoj zemlji, neki put nešto može, a neki put nešto ne može.

Naravno, izlišno je pominjat i to da sam vlasnik nekoliko com/net domena, pa čak i jednog co.uk domena, kojima u svakom trenutku mogu da raspolažem kako mi volja. Stvarno bruka...

Update: Konačno prebacih domen. Ponovio sam celu proceduru, popunio formular sa istim podacima, poslao isti skenirani dokument i izmene su sada prihvaćene (?!). Sad možete slobodno da razgledate gume, motorna ulja i akumulatore. :)

Naslovi.net će u narednih mesec dana nositi ljubičasti dres Komercijalne banke (idejno rešenje) u sklopu njihove kampanje za DinaCard kartice.

Iako je ljubičasta boja Komercijalne banke malo nezahvalna za uklapanje u sajt, zbog oraničenog trajanja kampanje sam prihvatio ovaj vid sponzorstva. Moguće je i da će biti sitnijih doteravanja u toku meseca jer se sve odigralo dosta brzo pa sada nije bilo puno vremena za lickanje. Takođe, možda će napadne boje zagolicati maštu i drugih potencijalnih oglašivača koji budu posetili sajt i naterati ih da ozbiljnije uzmu Internet medije u razmatranje za svoje reklamne kampanje. Ne računajući RSS fidove i razne redirekcije, Naslovi trenutno beleže 10,000 poseta radnim danom po Google Analytics statistikama.

Inače, sve mi se više čini da je vreme i za potpuni redizajn sajta. O tome razmišljam već neko vreme, a cela ova priča oko Komercijalne banke me je naterala da još više razmišljam. No sa novim dizajnom hteo bih da dodam i neke nove funkcije. Ideja je puno, ali vremena malo...

Sviđa vam se GMail interfejs i voleli bi ste da i vi i svi vaši zaposleni mogu svoj email da čitaju koristeći GMail interfejs? Forward vašeg maila na GMail donekle može da reši stvar, ali to nije nimalo elegantno rešenje za kompanije sa puno zaposlenih. Zato je Google od nedavno započeo testiranje hosted mail rešenja gde praktično mail naloge svoje kompanije hostujete kod Google-a.

Meni ovakva mogućnost i nije neophodna, ali pošto sam dobio priliku da testiram ovaj sistem, nisam mogao da odbijem. Konfigurisanje je lako, preko web interfejsa kreirate svoje mail usere, aliase, uploadujete logo svoje komapnije i sl. Za one sa velikim brojem email adresa koje treba kreirati, postoji mogućnost da se uploaduje CSV lista. Kvota je standardnih 2GB po korisniku. Naravno, od vas se zahteva i promena MX rekorda na vašem DNS serveru kako bi email sa domena bio preusmeren na GMail servere. Postoji mogućnost i da kreirate mailing liste u okviru vašeg domena. Pored mog naloga piše da je "Free" i da mogu da kreiram do 25 korisnika.

Sam korisnički interfejs za pregled mailova je identičan GMail servisu. Tu su i GoogleAds, tako da Google uvođenjem ovog servisa praktično ništa ne gubi čak i u Free verziji za 25 usera već samo dobija nove korisnike u vidu kompanija. Možete koristiti i srpski jezik, POP3 server itd. Nedostaju mail notification program koji možete instalirati kod sebe i mobile interfejs, ali ovo je tek početak, pa verujem da ćemo uskoro videti i ove dodatne alate.

Bilo je puno nagađanja o tome da li će i kada Google napasti i direktno se sukobiti sa Microsoftom na nekom polju gde Microsoft gospodari, kao što su tržišta operativnih sistema, Office alati ili Internet Explorer. Najavljivani su razni Google Linuxi, Google Open Office paketi, pa čak i Google Browser, ali ispostavilo se da su u pitanju samo novinarska nagađanja i da bar u skorije vreme nećemo videti ove proizvode.

No, danas je lansirana prva verzija Google Spreadsheets, web servisa za obradu tabela sa unakrsnim proračunima, ili narodski rečeno web verzija Excela. U pitanju je ograničena test verzija po principu "first-come, first-served". Drugim rečima, požurite da se prijavite kako bi baš vama Google poslao pozivnicu da testirate ovaj novi softver.

Update:

Evo dobih svoju pozivnicu juče. Ukoliko ste nakon čitanja mog priloga požurili da da se prijavite, verovatno ste i vi među srećnim dobitnicima. Šta reći, osim da će ovo biti odličan servis kada ga završe u potpunosti. Prosto je neverovatno kako brzo napreduje razvoj web aplikacija.

Možete uloadovati svoje postojeće *.xls ili *.csv tabele i nastaviti rad u njima ili kreirati nove datoteke. Grafikoni još uvek ne postoje, ali rad sa tabelama funkcioniše uz podršku svim formulama koje ste navikli da koristite i u Excelu. S obzirom da se radi o web aplikaciji, dosta je ugodna je za rad. Tabele takođe možete i deliti sa prijateljima, dati im pravo da ih ažuriraju ili samo da ostvar uvid u njih. Ukoliko su vam unakrsne tabele, kao recimo meni, potrebne za jednostavne stvari, da saberete tabelu po kolonama i vrstama, onda već sada možete da počnete da razmišljate o deinstalaciji Excela. :)

B92 je na lokaciji blog.b92.net pokrenuo blog servis na kome će svoje priloge pisati javne ličnosti. Među najavljenim autorima su i Mlađan Dinkić, Svetozar Cvetković, Biljana Srbljanović, Marko Vidojković, Rambo Amadeus i drugi.

Treba malo vremena da se vidi da li će servis zaživeti kako je planirano. Ne znam kakav dogovor B92 ima sa autorima i da li će oni biti ažurni po pitanju svojih postova. Kolega bloger Mlađan Dinkić je postovao svoj prvi prilog i za sada ima 11 komentara na isti. Komentare možete slati anonimno ili se prijaviti za svoj nalog nakon čega su vaši komentari potpisani vašim imenom ili nadimkom. Komentari će sasvim sigurno biti filtrirani, jer u protivnom verujem da bi ministar svašta pročitao među komentarima na svom blogu. ;)

Google AdSense je proširio listu podržanih jezika za svoje referral programe. Za naše webmastere najzanimljiviji će biti hrvatski jezik. Tako sada vaš link ka preuzimanju Firefoxa može da glasi "Preuzmi Firefox sa Google Toolbar". Primećujete svi da postoji mali problemi sa padežima, ali dobro, bolje išta nego ništa.

U ponudi se nalaze i linkovi za AdSense i AsWords. Ako zanemarimo reč "sučelje" koja se kod nas ne koristi, hrvatski linkovi se mogu uklopiti i u sajtove na srpskom. Primera radi, tu su: "Ciljajte vaše oglase, uzmite Google AdWords", "Ciljajte izabranu javnost, iskoristi GoogleAdWords", "Generirajte zaradu od strane vašeg sučelja" itd.

Nemam običaj da me na pisanje motivišu linkovi ali, s obzirom da dug period apstinencije, napraviću izuzetak...

Naime, naišao sam na izvrstan link (hvala Brokeru) o manama i potencijalnim zamkama pri pravljenju AJAX aplikacija: Ajax Mistakes. Delimično isti tekst, unekoliko proširen od strane drugih autora nalazi se i ovde: Ajax Mistakes.

AJAX aplikacije poprilično menjaju pojam veb stranice - mogućnost da se menjaju njeni veći delovi praktično briše jasnu razliku između stranica koje korisnik uzastopno posećuje, a koja je u tradicionalnom vebu bila okarakterisana postbekom i promenom url-a u brauzeru. Samim tim, polako postaje nejasno šta raditi sa url-om i back dugmetom. Ja pojma nemam, a vi?