Mozilla fondacija je sa lansiranjem Firefoxa 1.5 objavila i početak takmičenja za najbolju Firefox ekstenziju kako bi programere stimulisala da prave što bolje ekstenzije. Nagrada se dodeljuje u dve kategorije, za najbolju postojeću ekstenziju i najbolju novu ekstenziju koja uspešno koristi nove osobine Firefoxa 1.5.

Juče je objavljena i lista od 19 finalista od preko 200 pristiglih ekstenzija na kojoj se našao i Groowe Search Toolbar for Firefox. Za mene lično, ulazak u finale je veliki uspeh i praktično ispunjenje cilja mog učešća u takmičenju. Naime, iako ne bih imao ništa protiv da osvojim Apple iPod kao utešnu, ili ne daj bože Alienware Aurora 7500 sa slike kao prvu nagradu , upravo sam se nadao da će se Groowe pojaviti na nekoj ovakvoj listi učesnika, ili još bolje finalista, što će dovesti do povećanja broja downloada. Gledajući brojač download ovih dana, ova matematika se i ostvaruje.

Sredinom februara je proglašenje pobednika, pa do tada... Držite mi palčeve. :)

Pre više od dve godine pomenuo sam fascinantan Amazonov servis "Search Inside" koji raspolaže ogromnom bazom skeniranih i OCR-ovanih knjiga iz ponude. A malopre primetih jednu jako interesantnu primenu baze u servisu "statistički malo verovatne fraze" (SIP - "Statistically Improbable Phrases").

O čemu se radi? Njihovi serveri "čitaju" sadržaj skeniranih knjiga i za svaku knjigu izdvajaju nekoliko fraza koje se često pojavljuju u toj, ali jako retko u ostalim knjigama na Amazonu. Vrlo je verovatno da su dotične fraze usko povezane sa samom radnjom knjige, te su SIP-ovi praktično mašinski izdvojene ključne reči.

Moćna stvar! :)

Približava se druga godišnjica postojanja sajta Naslovi.net i eto konačno je došlo do nekih većih promena na sajtu. Pa da krenemo redom.

Interno, ceo softver je većim delom prerađen i sada radi na mnogo višem nivou nego pre tako da je iz ažuriranje same baze totalno isključen ljudski udeo. Može da obradi i sajtove koji su pisani na ćirlici kao Politika, ažuriranje obavlja cron job periodično tako da su Naslovi.net uvek ažurni sa najnovijim vestima sa sajtova B92 i RTS. Podaci u bazi se skladište u UTF-8 kodnom rasporedu što je takođe razlika od starog sistema.

Novi softver povukao je sa sobom i izmene samog sajta najviše zbog toga da bi dnevne vesti koje pristižu tokom dana bile istaknute u prvi plan kako bi posetioci uvek videli da su vesti na naslovima ažurne i kako bi ponovo došli. Kompletan dizajn urađen je u trendu CSS-a korišćenjem stilova i mase DIVova umesto tabela. Ne toliko zbog mode koliko zbog efikasnosti. Naime, IE div elemente renderuje odmah nakon učitavanja za razliku od tabela koje renderuje tek kada učita sadržaj cele tabele. Sa ovakvim dizajnom, korisnici sa sporijom vezom imaju osećaj da se strana brže učitava, odnosno odmah imaju uvid u deo strane koji je IE svukao sa neta. Naravno tu je i ušteda u samoj količini HTML koda i CSS datoteka koje browseri najčešće keširaju tako da i to utiče na brzinu. I dalje mi ovaj novi način dizajna ide pomalo na živce jer ne mogu da odradim neke stvari koje su se sa tabelama jednostavno rešavale, ali uz par Java skriptova sve dođe na svoje mesto.

Stari naslovi jesu koristili tabele, ali da bih zaobišao ovaj problem tada nisam koristio klasičan način korišćenja jedne velike tabele u kojoj se ispisuje skoro cela strana sto je čest način rada, već više manjih tabela, tako da su i stari naslovi imali zavidnu brzinu učitavanja i prikazivanja stranica.

Pored toga, par novih servisa kao što su vremenska prognoza, kursna lista i Google pretraga, pomeraju sajt malo više ka portalu i mestu odakle možete započeti svakodnevni surf.

Sistem nije mali a programer je samo jedan (i to prezauzet) tako da se još dosta stvari radi. Vremenom je svašta na brzaka natrpano na njega pa sada neke stvari želim da malo bolje napišem. Želim malo da promenim način pretrage, generisanje RSS-a, korisnike ePress klipinga treba prebaciti na novi server itd. Kad sve to legne kako treba, onda ću se možda opet posvetiti kvalitetu servisa, boljem algoritam za pretragu koji bi u obzir uzimao padeže, boljem povezivanju vesti, kategorizaciji itd.

Svima je poznato da na stranici sa rezultatima pretrage Google uspešno koristi i srpski jezik. Prilagođavanje stranim jezicima sada je otišlo i korak dalje. Naime ukoliko odete na početnu stranu za Google AdWords servis, videćete da je kompletna strana urađena na srpskom jeziku (naravno ukoliko vam je srpski podešen kao jezik na vašem operativnom sistemu, ako nije izaberite srpski kao jezik u padajućem meniju u gornjem desnom uglu stranice.).

Pored naslovne strane, prevedeno je još nekoliko bitnih stranica kao što su FAQ pitanja "Koliko AdWords košta i sl.". Doduše, kroz malo navigacije lako se izgubi podrška za srpski, pa na kraju iz support stranice možete da kliknete npr. na link "How much does AdWords cost?" koji vam otvara stranu na engleskom iako smo se već uverili da postoji i prevod na srpskom.

Bilo kako bilo, za početak nije loše.

Microsoft je na adresi http://beta.search.msn.com konačno predstavio beta verziju svog novog search engina. Novi pretraživač rađen je od nule od strane Microsofta i trebalo bi da uskoro postane osnovni pretraživač koji će poduprti MSN potal. Krasi ga indeks od oko 5 miliona stranica kao i par opcija za što bolje pretraživanje i sortiranje pronađenih stranica.

Iako će Google verovatno moći i dalje mirno da spava, poznato je da je Microsoft pravi maher u oduzimanju tržišta pa nam ostaje da vidimo kako će se razvijati borba dva giganta, naravno uz nezaobilazni Yahoo.

Proveravajući nedavno neka rangiranja na Google primetio sam veoma zanimljiv detalj, a to je da se sajt Maje Gojković, radikalski kandidat za gradonačelnika Novog Sada, reklamira putem Google AdWords servisa za ključne reči "vesti".

Ovo samo govori o tome da će se ubuduće i kod nas stranke i kandidati sve više truditi i oko svojih Internet promocija. Naravno, nisam propustio priliku da kliknem na link i radikalski budžet oštetim za koji cent. ;)

Pomislićete šta će vam Google mirror sajt kada i originalna lokacija radi odlično. No ovaj Google Mirror je nešto posebno i treba ga obavezno pogledati.

Napomenuo bih da je pretraga u potpunosti funkcionalna, samo je ključne reči potrebno uneti u skladu sa filozofijom sajta...

Google je pokrenuo beta verziju GMail besplatnog servisa za e-poštu, po ugledu na Yahoo mail. Ono što GMail izdvaja od ostalih to je 1GB prostora za vaš mailbox što je znatno više od bilo kog sličnog servisa te vrste, a da biste vešto manipulisali 1GB poruka, sve će biti podržano moćnom Google pretragom vašeg sandučeta. Servis će biti besplatan.

No, tu dolazi do problema. Naime, Google planira da se GMail finansira ciljanim reklamnim porukama poput onih koje viđate na sajtovima širom Interneta. Npr. ako vam neko pošalje email sa letovanja iz Grčke, Google će vam pored poruke prikazati i ciljane reklame za hotele u Grčkoj, avio karte za Grčku i sl. Iako će prikaz reklama biti posao algoritma, mnogi postavljaju pitanje privatnosti ovakvog vida reklamiranja, pa makar i uz najbolje namere Google. Samo dan nakon objave o startovanju GMail servisa Wired News, Washington Post, CNet kao i mnogi drugi, objavili su članke o vrlo problematičnoj privatnosti ovakvog servisa, a sigurno će se diskusija tek rasplamsati. GMail je trenutno u beta fazi testiranja, ali je još uvek zatvoren za širu javnost, tako da ima vremena da Google reaguje na ovaj ili onaj način.

Sa druge strane, ukoliko se nekako "sažvaće" i reši pitanje privatnosti (ili jednostavno imate puno poverenje u Google), GMail može biti uvod u nešto totalno novo. U futurističkom viđenju Danny Sullivana, urednik sajta Search Engine Watch posmatra GMail kao uvod u "virtuelni desktop" koji bi u budućnosti, uz dalji razvoj brzog pristupa Internetu, mogao da zameni vaš klasičan Windows desktop. Logika je jasna, ako MS planira da napadne Google time što će razviti svoj pretraživač koji će snažno biti integrisan u Longhorn, zašto Google ne bi mogao da uzvrati istom merom, pa da ponudi nešto što će biti zamena za klasičan Windows desktop, virtueni desktop kome ćete moći da pristupate sa bilo koje lokacije i iz bilo kog operativnog sistema. Zanimljivo u svakom slučaju, i ne toliko nemoguće.

Google pretraga doživela je blagi redizajn. I dalje je sve u spartanskom Google stilu, ali primetićete plavu status liniju na vrhu i dnu rezultata pretrage i drugačije odrađene linkove za ostale vrste pretraga kao što su Images, News itd. Dodat je i link za Froogle pretraživač proizvoda. Sponzorisani linkovi su i dalje na istom mestu, ali su i oni promenili izgled.

Bitno promenu u funkcionalnosti za sada primećujem jedino što se tiče Google direktorijuma kome je Google novim dizajnom, verovatno s namerom, umanjio značaj. Naime, pored linkova za pretragu slika, vesti itd, više ne postoji link za pretragu direktorijuma, do njega možete doći tek nakon klika na more kada vam se prikaže lista svih mogućih Google pretraga. Takođe, prilikom prikaza rezultata pretrage, Google više ne ispisuje kategoriju u kojoj se vaš sajt nalazi i opis iz kategorije, što je činilo da listinzi sajtova uključenih u diretkorijum budu za dva reda širi i samim tim privlače više pažnje. Sada su svi listinzi isti, bez obzira da li su uključeni u direktorijum ili ne.

Google direktorijum se preuzima sa open directory project sajta na kome hiljade volontera uređuje listinge po kategorijama. Open directory project baza sajtova se može slobodno preuzeti što mnogo malih a i velikih pretraživača i radi, uključujući Google.

Peer-to-peer koncept poznat nam je prvenstveno zahvaljujući MP3 pretraživačima kao što je Gnutella. U kratkim crtama, kada prosledite zahtev za pretragu, on se prosleđuje nekolicini klijenata u vašem okruženju, sa njih se opet zahtev dalje distribuira na druge klijente, tako da geometrijskom progresijom, vaš zahtev za određenom datotekom bude prosleđen na desetine hiljada računara u Gnutella mreži.

Da li je sličan koncept moguće primeniti i na web ptretraživanje, umesto sadašnjih centralizovanih baza? Po svemu sudeći ne, ali nikad se ne zna. Možete pogledati reference na par članaka o toj temi koje je objavio SearchEngineWatch još 2001. godine. Videćete tu i članak o p2p pretraživaču Pandango, ali taj domen više ne postoji, što znači da se u meђuvremenu odustalo i od ovog projekta na tu temu.

Glavni razlog zašto je p2p pretraživač i dalje fikcija je taj što bi to zahtevalo od surfera koji bi bili u p2p mreži da vrše svoje ocenjivanje i rangiranje sajtova, kako bi ste vi svojom pretragom dobili relevantne rezultate. Većina ljudi to neće raditi, a i oni koji bi odvojili svoje vreme za to verovatno bi promovisali svoje sajtove potpuno neobjektivno. Tako bi i sortiranje na bazi klijenta moralo da se obavlja po nekom algoritmu koji bi izučavao navike surfera (na kom sajtu se najviše zadržava, da li je taj sajt pronašao preko ključnih reči i kojih itd.)

Drugi bitan faktor je i brzina, kada tražite MP3 datoteku, nije vam preterano bitno da li će je sistem naći za 5 ili 15 sekundi, ali kada je reč o web pretraživanju, teško da je moguće preći na neki sistem sporiji od Googla.

Mene je tema p2p pretraživača najviše privukla zato što takav koncept ne bi zahtevao serversku platformu od stotinu hiljada dolara jer bi se sve izvršavalo na p2p klijentima, tako da bi i manja firma mogla takav projekat da iznese na tržište. No činjenice govore protiv ovakvih rešenja, ali kao što rekoh, nikad se ne zna. Još neke prednosti i mane ovakvog koncepta možete naći i na ovom osnovom nacrtu jednog p2p pretraživača.