Kao što ste možda primetili, radionica je preseljena na novi domen i na novi hosting. Nova adresa je http://blog.radioni.ca. Kul, zar ne? ;) Razlog za selidbu je već pominjana nemogućnost administracije .co.yu domena, kao i slaba podrška za hosting na Veratu.

Na starom domenu još stoji stara varijanta, samo sam postavio permanentno preusmeravanje. Stari linkovi još uvek rade, ali bih bio zahvalan da promenite svoje bookmark-e i eventualne linkove.

Takođe je promenjena kodna strana, sada je u pitanju UTF-8.

Ako uočite bilo kakav problem, molim vas da ga prijavite ovde u komentaru, ili na mejl. Hvala puno!

Skoro deset meseci je prošlo od kada su se čule prve najave da bi Telekom mogao da počne da se bavi maloprodajom ADSL priključaka, da bi juče stiglo i zvanično saopštenje (Bench-Market, B92) da će od oktobra započeti prodaja Telekom ADSL-a. Ne pominje se nigde da li će prodaja krenuti i po gradovima u kojima do sada nije bilo ADSL priključaka ali predpostavljam da hoće. Takođe, uz ADSL moći ćete da kupite i ComTrade računar koji ćete plaćati u ratama preko računa za telefon (!?).

Kratkoročno gledano, ovo je dobra vest jer će zahvaljujući svom monopolu, jakom marketingu, brošurom uz svaki telefonski račun, kao verovatno i većim raspoloživim kapacitetima od onoga što je do sada nuđeno provajderima, Telekom verovatno brzo prodati značajniji broj priključaka.

No, na duže staze gledano, ovo samo produbljuje jaz između Telekoma i Internet provajdera i učvršćuje Telekomov monopol na fiksnu telefoniju i Internet veze. Uspostavljanje zdrave konkurencije u sferi fiksne telefonije i Internet usluga sigurno je jedini način da se približimo Evropi kako po broju brzih Internet konekcija, tako i po njihovoj brzini i ceni. Do sličnog zaključka došlo se i na okruglom stolu o sektoru telekomunikacija u beogradskom Medija centru.

Kao što ste verovatno primetili, u poslednje vreme nisam puno pisao. To je delom naravno zbog moje lenjosti, ali delom i zato što sam bio zauzet... Pre par nedelja imao sam zadovoljstvo da sa kolegama prisustvujem obuci za razvoj na EPiServer CMS platformi u sedištu firme ElektroPost u Stokholmu. Pored toga što sam se upoznao sa ovim izuzetno efikasnim i produktivnim alatom, i boravio u švedskoj prestonici na prijatnih 25 stepeni (u vreme kad je ovde bilo 35), imao sam priliku da posetim dve softverske firme (pomenuti ElektroPost, kao i Mogul, bazu firme u kojoj radim) i iz prve ruke vidim kako svoje parče hleba zarađuju naše skandinavske kolege.

Ono što nam je zajedničko je posao - programira se na isti način i ovde, i tamo, i u Americi, i u Indiji. Tu nema velike mudrosti, alati su isti, programiranje je zanat i tamo i ovde. Kao i obično, interesantnije su nam razlike... Kao prvo, ljudi mnogo manje brinu o logistici: običaj je da se na pauzi za ručak odlazi na pravi ručak, i restorana za tu namenu ima na svakom koraku. Odnos plata i cena je takav da niko ne gleda u novčanik pre nego što naruči nešto. U firmama postoje frižideri sa bezalkoholnim pićima i slatkišima (negde su besplatni, negde ne) i automati za kafu.

Za trenutke odmora u ElektroPostu postoji veliki sto za bilijar, terasa sa roštiljem i ligeštulima i Segway skuter. Iako je ova oprema tu delom zbog showoff-a pred čestim gostima ove firme (obuka za EPiServer je po svemu sudeći delatnost bitna gotovo kao i razvoj same platforme), njihovi developeri zaista igraju bilijar. Ne bi se veliki broj firmi u Srbiji mogao pohvaliti sličnim radnim uslovima - briga za radnika je među poslednjim na listi prioriteta (naravno, ovde ne mislim na državne firme - dinosauruse: njima je briga za radnika prva i jedina preokupacija: zato su i propale). Naravno, ima časnih izuzetaka: mi smo, naprimer, skoro dobili sto za stoni tenis...

Ako malo bolje razmislite, i sa stanovišta poslodavca logika je jasna: 200 evra za sto za stoni tenis nije gotovo nikakav trošak, radnici su produktivniji i odmorniji posle 15 minuta stonog tenisa nego posle 15 minuta besciljnog surfovanja, pušenja ili pretvaranja da se nešto radi. A i PR efekat nije zanemarljiv: u zemlji koja se tek izvukla (da li se uopšte izvukla?) iz miloševićevskog mraka i koja još baulja u tranziciji pokušavajući da imitira starije susede, ne razumevajući zaista zašto se nešto radi onako kako se radi, mnogi će poželeti da rade u takvoj firmi, ergo, eto nama boljih stručnjaka.

Oduvek su me fascinirali ovakvi oglasi za posao:

The leading association in the systems for payment online is looking for: The senior programmer with at least 5 years of experience. The candidate has to have a complete and total knowledge of the programs languages which have been indicated, and has to prove that he can handle these projects alone. The candidate has to deal with European and American reality for that reasons he should speak and write fluently english. Experience in the sector of mobile telephones is the most important advantage. The program languages (5 years experience) • HTML, XHTML, DHTML. • XML, XSL, XSLT, DOM. • CSS1 & 2, Javascript. • Microsoft ASP (ADO2 & ADO3), ASP.NET • PHP 3, 4 & 5. • Sun Java Server Pages (JSP & Servlet). • MySQL, Microsoft Access & Microsoft SQL Server 2000 The candidate should also have the good knowledge of the things such as -web server, ftp and mail server, nntp • Microsoft IIS4 & 5. • Linux • Apache v1.XX & v2.XX. • Apache Tomcat 4.XX

Ovo me uvek seti na onaj deo iz Top Liste Nadrealista kad đura pita malog Almira (Neleta) šta ima od predmeta u školi, a Almir odgovara: "Imamo kibernetku, elektroniku 1, elektroniku 2, matematiku, biologiju, biološke konstruktivne sisteme, kung-fu i fizičko." Kad budem upoznao čoveka koji ima po pet godina iskustva u kodiranju u ASP-u, ASP.NET-u, PHP-u i Javi/JSP (da zanemarimo SQL-ove i XSL-ove) osnovaću novu religiju a njega proglasiti za božju reinkarnaciju.

Ovaj oglas zapravo govori: Naša firma radi šta stigne i tražimo nekog svaštara koji ne zna ništa konkretno, ali zna sve pomalo... Ne znamo čime ćemo tačno da se bavimo, ali nećemo odbiti nijedan posao, ma koliko prethodno dogovorenih poslova ne završili.

Jedna preporuka za poslodavce: čuvajte se programera koji se javljaju na ovakve oglase! Neko ko tvrdi da zadovoljava nabrojane uslove je ili lažov par ekselans, ili će tražiti toliku platu da ćete kroz par meseci bankrotirati...

Pre par dana od dobrog drugara dobijem SMS sledeće sadržine: "Internet je chudo! L. (moj chale) se zeni. Upoznao neku zenu na Krstarici"

Dakle, prethodno informatički nepismen čovek, običan radnik od svojih pedesetak godina nabavio komp, naučio osnovne stvari i upoznao srodnu dušu na netu. :) Tako da: sledeći put kad vam se neko bude žalio što će, avaj, izgubiti posao u privatizovanoj firmi jer ne poznaje "rad na računaru", a, bože moj, "gde će da uči nešto u ovim godinama", uzmite ovaj URL pa mu natrljajte nos.

Sajber-mladencima želim sve najbolje u budućem suživotu: ovim potvrđuju da je mladost (starost) subjektivna kategorija i da Srbija ipak ponekad zaliči na normalnu zemlju.

Eh, jednostavno ne mogu da izdržim da se ne pohvalim... Skoro sam video na netu ultimativnu geek tastaturu. Ne radi se o fensi Optimus tastaturi sa OLED displejem na svakom tasteru genijalnog ruskog dizajnera Artemija Lebedeva. Ne, u pitanju je spartanska "über-geek" Das Keyboard - crna "stealth" tastatura bez ikakvog natpisa na tasterima.

Ideja mi se jako svidela i pošto, naravno, nemam namere da dam 80 dolara za manje-više običnu tastaturu, napravio sam jednu za sebe. Crni autolak, dobro očišćena Siemens tastatura i - voila - eto idealne alatke za učenje slepog kucanja, a ujedno i zaštite računara od neovlašćenog pristupa. ;) A i uklapa se u radni sto.

Ako pravite nešto slično u sopstvenoj režiji, pripazite na tip vaše tastature - možda je konstruisana tako da slučajno zaostala kap farbe koja se slije niz taster onemogući njegovo korišćenje.

Ukoliko glasine ne varaju, Goran Aničić, po mom skromnom mišljenju autor našeg najkvalitetnijeg IT bloga, postaje glodur domaćeg izdanja PC Magazina. Moram da priznam da nikad nisam kupio ni broj ovog časopisa, listao sam ga par puta i uvek mi je smetala ogromna disproporcija između lokalnih članaka, pisanih od strane naših ljudi i onih prevedenih iz američkog izdanja. Iskreno, ne znam da li je još uvek takva situacija, ali mi se čini da se PC Magazin ne pojavljuje preterano često kao neko relevantno glasilo.

Sa nestrpljenjem ću posmatrati kakav će uticaj na imidž ovog lista imati Aničić - npr. u oko mi je upala jedna od svežijih vesti sa sajta PCM-a pod naslovom Telekom slavi uspešnu godinu, i to upravo u sekciji Blog urednika. :) Znajući Goranov stav o aferi sa Telekomovim portalima, biće vrlo zanimljivo videti da li će PCM nastaviti ovakav trend podrepnog novinarstva.

Na stranu popovanje, Goranu sve čestitke na novom radnom mestu, uz obećanje da ću kupiti (barem) prvi broj sa njegovim uredničkim potpisom!

Stariji posetioci Radionice se sigurno sećaju prvih kućnih računara - Komodora i Spektruma, i ja sam prve IT korake (ne bi se to baš moglo nazvati koracima, pre je ličilo na nekakvo bauljanje) napravio na jednom od gorenavedenih - čuvenom Sinklerovom Spektrumu.

Pre nekog vremena, na Elitsekjuritiju je bila zanimljiva tema "Commodore vs. Spectrum" u kojoj sam i ja nešto pomenuo i svrstao se u jedan od tabora; zahvaljujući tome dobio sam na mejl jedan izuzetno uljudan poziv na zanimljiv turnir, koji vam ovom prilikom prenosim.

Naime, reč je o turniru u igranju Spekijevih najslavnijih igara: u toku je izbor za deset igara po kategorijama, a nakon završetka izbora, i takmičenje u igranju tih deset odabranih igara. Da biste učestvovali u ovakvom turniru, nije neophodno da izlazite iz svog doma. Moderni emulatori imaju mogućnost "snimanja" korisnikovih akcija, te se cela sesija snima u fajl i šalje na konkurs: na ovaj način je moguće i "odgledati" kako je neko drugi odigrao. Učešće je, uzgred, besplatno.

Dakle, ako ste bivši spektrumovac, imate nešto slobodnog vremena i sklonost ka nostalgiji, posetite ovu lokaciju i, ako ništa drugo, pogledajte predloge igara, skrinšotovi će vam zasigurno izmamiti poneki setan osmeh. ;)

Kao što verovatno znate, tragedija velikih razmera je proteklih dana pogodila deo Banata. Ako želite i možete da pomognete ugroženim područjima, detalje o tome kako to učiniti možete naći na sajtu mesta Jaša Tomić. Radionica se (nažalost malo kasno, bila je istekla pretplata za hosting) priključuje akciji postavljanjem banera.

Dragi čitaoče, ako si pri kraju srednje škole, to jest pred upisom fakulteta, a voleo bi da se u životu baviš programiranjem, dobro razmisli kojim ćeš putem krenuti i da li ćeš i šta upisati...

Kao prilog rešavanju ove teške odluke, na elitesecurity-ju je skoro bila jedna prilično živa rasprava o beogradskim fakultetima koji pretenduju da se bave IT-jem. Moja malenkost doprinela je sa par postova iz ličnog, ne uvek sjajnog iskustva...

Ono što je bitno da shvatite je da ne treba uvek slušati samo jednu stranu, kao i da nija loša praksa posavetovati se sa uspešnim inženjerima iz struke, pošto od njih možete dobiti informaciju iz prve ruke šta se na tržištu koliko ceni.

Pamet u glavu i tastaturu pod prste!