Ova linija JavaScript koda unela je pravu malu revoluciju na blogovima i sajtovima u Srbiji. Naime, uz pomoć ove direktive "pomažete" Google AdSense servisu da vaše stranice gleda kao da su pisane na hrvatskom jeziku i samim tim Google AdSense oglasni prostor popunjava odgovarajućim oglasima.

Nakon što sam sasvim slučajno pre nekih mesec dana i ja saznao za ovu direktivu, probao sam kako AdSense funkcioniše na Naslovima. Nakon dodavanja ove linije koda Google AdSense prostor za reklame više nikada nije bio prazan, a oglasa je bilo svakakvih, preko hrvatskih, srpskih, pa sve do engleskih ili nekih totalno desetih. Zarada je bila iznenađujuće dobra. S obzirom da oglasi nisu preterano relevantni u odnosu na sadržaj, pa čak i na geografsku lokaciju većine posetilaca, velika poseta uslovila je da se od klikova može čak zaraditi i jedna prosečna plata u Srbiji. Uz malo eksperimentisanja sa pozicijom reklama i bojama, verovatno je da bi se efekat mogao i poboljšati. Ali naravno, prava stvar bi bila kada bi postojalo više oglašavača iz Srbije.

Nakon test perioda od par nedelja ipak sam odlučio da sklonim Google AdSense sa Naslova i sačekam malo (2-3 godine;) da Google zvanično podrži i srpski jezik. Nekako mi se taj veliki broj nerelvantnih oglasa nikako nije vizuelno dopadao, a isto tako, diskutabilno je da li je cela priča "legalna" gledno iz ugla Googla i njegovih oglašavača koji ciljaju sajtove na hrvatskom jeziku.

Sve veći broj sajtova u Srbiji koji koriste Google AdSense (čak i Glas Javnosti i Kurir) će možda usloviti i veće interesovanje oglašavača što će možda malo i ubrzati stvari u Googlu. S obzirom na sličnosti hrvatskog i srpskog jezika, to više zavisi od "političke odluke" Googla i samog tržišta nego li od nekog tehničkog problema. Možda i oni čekaju formiranje nove vlade... ;) Uostalom, AdWords je već preveden na srpski, Google AdSense for search sasvim lepo radi na ćirilici ako navedete google_language = "sr"; mada i to nije zvanično podržano, tako da se nadam da će nas Google u skorije vreme prijatno iznenaditi. Uostalom, nismo jedini koji su se načekali, grčki i rumunski jezik su tek nedavno zvanično podržani od strane Google AdSense servisa.

Update: Samo par dana nakon objavljivanja ovog mog posta, stiže i vest da je Google zaposlio regionalnog konsultanta za Srbiju, Milenu Đuričić.

"SRBIJA je jedna od najnerazvijenijih evropskih zemalja po mogućnosti pristupa brzom internetu. Na milion stanovnika, imamo svega 1.311 ADSL priključaka, a iza nas je jedino Albanija." Ovu rečenicu sam pročitao večeras u vestima sa otvaranja Brodbend konferencije za Jugoistočnu Evropu, a izgovorila ju je Dragana Đurčić, državni sekretar u Ministarstvu za kapitalne investicije. Potpuno tačno, no, odmah u nastavku sledi i konstatacija da "Razlog za nedovoljno korišćenje Interneta nije cena pristupa jer svega 9,6 odsto domaćinstava smatra da je pristup skup, navela je ona i dodala da najveći broj domaćinstava – oko 44 odsto ne želi Internet, nema potrebu za njim ili ne zna da ga koristi." Mislim stvarno... Da nije skup je krajnje diskutabilno, ja sa zapada čujem neke druge informacije. To što većina ljudi ne znaju koliko ih ovde "deru" je već nešto drugo. Da ima onih kojima Internet ne treba je tačno, čak i u USA visok procenat onih koji nemaju Internet ne žele ni da ga uvedu. Ali mislim da stvari kod nas treba posmatrati iz druge perspektive. Sa jefitinijim i pristupačnijim Internetom, više će ga ljudi i koristiti, a dobar deo njih će naći već nešto zanimljivo za sebe. Tu naravno leži i glavni problem koji se nigde ne pominje a to je i da oni što žele ADSL konekcije teško i sporo dolaze do njih.

Zatim po sistemu "drž'te lopova" neki lik iz Telekoma priča razne bajke o planiranom povećanju broja ADSL priključaka u Srbiji, itd. itd. Ne lipši magarče do zelene trave, sve je već viđeno i preslušano hiljadu puta, a nekog velikog proboja i dalje nema...

Update: Danas: Kako komentarišete činjenicu da je Srbija po broju Internet priključaka na začelju evropskih zemalja?

P.S. Račun za kablovsku obično plaćam lično u predstavništvu SBB-a u Kragujevcu. Čekajući u redu, prosto ne mogu da poverujem koliko ljudi ispred mene, različite starosti i izgleda, uplaćuje SBB kablovski Internet. Izgleda da ipak svako tu može pronaći nešto zanimljivo za sebe..

Poslednjih desetak dana, ako je verovati servisu Google Analytics, broj naših gastarbajtera u Zairu se dramatično povećao ili su otvorili fakultet za srpski jezik pa svi u Zairu uče srpski:

Šalu na stranu, očigledno se radi o geo targeting grešci. Greške su naravno moguće, ali je ova malo previše narasla, pa ispada da je poseta iz Zaira na Naslovima skoro na nivou one iz Bosne i Hercegovine. Da je posredi greška, pokazuje i Geo Map pregled jer u Zairu ne postoji nijedna tačkica, bez obzira na ove silne "posete".

Poslao sam poruku na Analytics support. Da li još neko ima slična iskustva poslednjih dana?

Kako i priliči jednom ozbiljnom servisu, Naslovi.net su konačno dobili i svoj zvanični blog na adresi blog.naslovi.net. Blog će imati za cilj da uspostavi što bolju komunikaciju između autora sajta i korisnika sajta, posetilaca, potencijalnih oglašivača i webmastera koji koriste neki od "widgeta" namenjenih wemasterima ili pak integrišu RSS sadržaj sa naslova na svojim stranicama. Drugim rečima, o svim novinama na sajtu Naslovi.net (a nadam se da će ih uskoro biti) možete se informisati putem Naslovi.net bloga.

Da ostanemo u duhu Radionice, malo i o tehničkom rešenju. Za platformu se koristi WordPress. S obzirom da želim uskoro da pokrenem još neke blogove, nisam želeo da multipliciram instalacije WordPressa i prateće baze na serveru, tako da sam došao do WordPress MU verzije, odnosno višekorisničke verzije WordPressa. Preko WordPress MU veoma lako možete napraviti blogove tipa blog01.naslovi.net, blog02.naslovi.net itd. Međutim, meni nije bilo potrebno pravljenje blog1, blog2 itd. na jednom domenu nego blogovi tipa blog.naslovi.net, blog.groowe.com itd. odnosno da uz svaki svoj servis/proizvod mogu da prikačim i blogče pride kao podršku.

Na svu sreću WordPress MU je kadar i za ovo. Nisam siguran da li postoji elegantniji način, ali je meni ovo rešenje sa malim čačkanjem po WP mysql bazi krajnje prihvatljivo. Nakon što jednom prođete kroz proceduru i pohvatate malo strukturu WP baze, pravljenje novog bloga tipa blog.mojnovidomen.com neće vam uzeti više od 2 minuta vremena.

Iako i bez poslednjih afera sa kragujevačkog univerziteta znamo da je stanje obrazovanja u Srbiji u blago rečeno jadnom stanju, ubeđen sam da nekom ko traži pismenog službenika nije preveliki problem da ga nađe. Nažalost, ovo izgleda ne važi za moju ne mogu reći omiljenu, ali najmanje mrsku medijsku kuću B92.

I pored dosta kvalitetnog sadržaja, kultnih emisija (pre svega na Radiju) i po mom mišljenju vrlo objektivnog i kvalitetnog informativnog sadržaja, poslednjih godina, čini mi se prevelikom ekspanzijom, B92 dozvoljava sebi mnogo stvari za koje stvarno ne mogu da smislim opravdanje (ok, mogu, pare). Na prvom mestu je, naravno, Veliki Brat - parada malograđanštine i lošeg ukusa. Ali sad bih malo o njihovom sajtu.

Prvo što je dizajn sajta nepromenjen godinama. Ne zastupam stanovište da sajt treba da menja dizajn iz estetskih razloga, ali za sve to vreme kao prvo, veb razvoj je umnogome napredovao - semantički veb, CSS, accessibility su pojmovi kojima jednostavno mora da se posveti pažnja. Kao drugo, količina informacija koju veb sajt treba da plasira nekoliko puta se tokom tog doba uvećala. Logička infrastruktura sajta nije menjana i samo su kalemljene i kalemljene nove sekcije. Navigacija je komplikovana i nelogična, a podatak koji vam treba ili uopšte nije dostupan, ili je put do njega potpuno neintuitivan i praktično prepušten slučajnosti - što se svodi na isto.

Međutim, ono što me je najzad nateralo da napišem zabelešku je sam sadržaj, konkretno u rubrici koja bi trebalo da bude okrenuta tehnički naklonjenim čitaocima sajta - Tehnopolisu. U tekstu Telefon i daljinski upravljač, autorka navodi seriju potpuno nesuvislih i nerazumljivih rečenica (neke čak nisu ni rečenice) o novom telefonu koji je u isto vreme i daljinski upravljač. Ilustrovaću samo prvom rečenicom, sasvim dovoljnom da se shvati (odnosno, ne shvati, jelte) poenta: Postoji bukvalno na stotine vrsta aplikacija koje pokazuju kako se IR (Infrared) monitor, koji se sa inače ograničenom upotrebom našao na mnogim telefonima, pretvorio u daljinski upravljač, ali koliko je telefona dizajnirano da ima dvostruku funkciju? Naravno, očigledno je da je u pitanju tarzaneskni prevod stranog teksta. U originalu dotična rečenica glasi: Sure, there are literally hundreds of apps to turn that otherwise limited-use IR window found on many phones into a remote control, but how many phones are designed from the ground up to serve double duty? Ja iskreno mislim da već danas postoje shareware programi koji bolje prevode tekstove od dotične novinarke. Dakle, sestro, ko ti dade tastaturu u ruke?

U nekom od ranijih tekstova na Tehnopolisu primetio sam slične nebuloze i pokušao (prilično pristojno) da putem komentara na tekst stavim to do znanja (manje) autoru i (više) uredniku rubrike, ali je, kao što biva sa većinom negativnih komentara na sajtu B92, netragom nestao. Zato evo koristim svoje parče interneta da uputim malu šofersku kletvu...

Lokacija za preuzimanje Firefox dodataka addons.mozilla.org (AMO) uskoro će dobiti svoj novi oblik koji već možete videti na adresi preview.addons.mozilla.org/en-US/firefox/. Na prvi pogled, interfejs ka korisnicima nije pretrpeo neke veće promene, što nije ni bio osnovni cilj ove verzije. Prave novine nalaze se "ispod haube".

Usled sve veće popularnosti Firefox browsera, volonteri Mozille više nisu uspevali da se izbore sa sve većim brojem prijavljenih ekstenzija. Ekstenzije bi čekale i po mesec dana da ih urednici odobre, a u nedostatku vremena, urednici su odobravali i ekstenzije koje svojim kvalitetom objektivno nisu zasluživale da se pojave na AMO sajtu.

To su samo neki od razloga zašto se pristupilo razvoju novog rešenja kojim se ektenzije dele u dva dela. Public deo biće upravo ono što možete videti na preview sajtu, odnosno nešto slično potojećem AMO sajtu. U ovom delu nalaziće se pouzdane i proverene ekstenzije. Sve nove ekstenzije, kao i jedan deo postojećih, biće stavljene u Sandbox deo. Na public delu trebalo bi da postoji link ka Sandbox delu sajta kako bi korisnicima bila pružena mogućnost da, ukoliko to žele, preuzmu netestirane i nove ektenzije. Nakon što ekstenizija u sandboxu provede dovoljno vremena, dobije pozitivne komentare i slično (nisam tačno siguran koji su uslovi neophodni da se ispune), autor ekstenzije može svoju ekstenziju nominovati kod urednika za public deo sajta. Urednik potom može a i ne mora odobriti ekstenziju za public deo. Neke ekstenzije nikada neće moći ni da budu nominovane za public deo, pa se u Mozilli nadaju da će sandbox biti pravi filter za sve nove ekstenzije koje se budu pojavljivale.

Kako će se ovaj koncept pokazati u praksi ostaje da se vidi.

Autori ekstenzija od sada će opise svojih programa moći da unose na više jezika. Takođe, omogućeno je postavljanje "privacy policy" i "end users license agreement" teksta direktno na AMO sajtu, tako da korisnici ekstenzija mogu pročitati ove dokumente pre nego preuzmu neku ekstenziju.

Trenutno je koliko vidim u toku provera postojećih ektenzija i njihovo uključivanje u Public deo. Stari Control Panel je već zatvoren, tako da autori mogu svoje ekstenzije da ažuriraju samo na novom sistemu. Prema najavama, novi sistem zameniće postojeći addons.mozilla.org 15. marta.

Update: Start novog sistema pomeren je za ponedeljak 19. mart četvrtak, 22. mart.