Pomislićete šta će vam Google mirror sajt kada i originalna lokacija radi odlično. No ovaj Google Mirror je nešto posebno i treba ga obavezno pogledati.

Napomenuo bih da je pretraga u potpunosti funkcionalna, samo je ključne reči potrebno uneti u skladu sa filozofijom sajta...

Google je pokrenuo beta verziju GMail besplatnog servisa za e-poštu, po ugledu na Yahoo mail. Ono što GMail izdvaja od ostalih to je 1GB prostora za vaš mailbox što je znatno više od bilo kog sličnog servisa te vrste, a da biste vešto manipulisali 1GB poruka, sve će biti podržano moćnom Google pretragom vašeg sandučeta. Servis će biti besplatan.

No, tu dolazi do problema. Naime, Google planira da se GMail finansira ciljanim reklamnim porukama poput onih koje viđate na sajtovima širom Interneta. Npr. ako vam neko pošalje email sa letovanja iz Grčke, Google će vam pored poruke prikazati i ciljane reklame za hotele u Grčkoj, avio karte za Grčku i sl. Iako će prikaz reklama biti posao algoritma, mnogi postavljaju pitanje privatnosti ovakvog vida reklamiranja, pa makar i uz najbolje namere Google. Samo dan nakon objave o startovanju GMail servisa Wired News, Washington Post, CNet kao i mnogi drugi, objavili su članke o vrlo problematičnoj privatnosti ovakvog servisa, a sigurno će se diskusija tek rasplamsati. GMail je trenutno u beta fazi testiranja, ali je još uvek zatvoren za širu javnost, tako da ima vremena da Google reaguje na ovaj ili onaj način.

Sa druge strane, ukoliko se nekako "sažvaće" i reši pitanje privatnosti (ili jednostavno imate puno poverenje u Google), GMail može biti uvod u nešto totalno novo. U futurističkom viđenju Danny Sullivana, urednik sajta Search Engine Watch posmatra GMail kao uvod u "virtuelni desktop" koji bi u budućnosti, uz dalji razvoj brzog pristupa Internetu, mogao da zameni vaš klasičan Windows desktop. Logika je jasna, ako MS planira da napadne Google time što će razviti svoj pretraživač koji će snažno biti integrisan u Longhorn, zašto Google ne bi mogao da uzvrati istom merom, pa da ponudi nešto što će biti zamena za klasičan Windows desktop, virtueni desktop kome ćete moći da pristupate sa bilo koje lokacije i iz bilo kog operativnog sistema. Zanimljivo u svakom slučaju, i ne toliko nemoguće.

Google pretraga doživela je blagi redizajn. I dalje je sve u spartanskom Google stilu, ali primetićete plavu status liniju na vrhu i dnu rezultata pretrage i drugačije odrađene linkove za ostale vrste pretraga kao što su Images, News itd. Dodat je i link za Froogle pretraživač proizvoda. Sponzorisani linkovi su i dalje na istom mestu, ali su i oni promenili izgled.

Bitno promenu u funkcionalnosti za sada primećujem jedino što se tiče Google direktorijuma kome je Google novim dizajnom, verovatno s namerom, umanjio značaj. Naime, pored linkova za pretragu slika, vesti itd, više ne postoji link za pretragu direktorijuma, do njega možete doći tek nakon klika na more kada vam se prikaže lista svih mogućih Google pretraga. Takođe, prilikom prikaza rezultata pretrage, Google više ne ispisuje kategoriju u kojoj se vaš sajt nalazi i opis iz kategorije, što je činilo da listinzi sajtova uključenih u diretkorijum budu za dva reda širi i samim tim privlače više pažnje. Sada su svi listinzi isti, bez obzira da li su uključeni u direktorijum ili ne.

Google direktorijum se preuzima sa open directory project sajta na kome hiljade volontera uređuje listinge po kategorijama. Open directory project baza sajtova se može slobodno preuzeti što mnogo malih a i velikih pretraživača i radi, uključujući Google.

Peer-to-peer koncept poznat nam je prvenstveno zahvaljujući MP3 pretraživačima kao što je Gnutella. U kratkim crtama, kada prosledite zahtev za pretragu, on se prosleđuje nekolicini klijenata u vašem okruženju, sa njih se opet zahtev dalje distribuira na druge klijente, tako da geometrijskom progresijom, vaš zahtev za određenom datotekom bude prosleđen na desetine hiljada računara u Gnutella mreži.

Da li je sličan koncept moguće primeniti i na web ptretraživanje, umesto sadašnjih centralizovanih baza? Po svemu sudeći ne, ali nikad se ne zna. Možete pogledati reference na par članaka o toj temi koje je objavio SearchEngineWatch još 2001. godine. Videćete tu i članak o p2p pretraživaču Pandango, ali taj domen više ne postoji, što znači da se u meђuvremenu odustalo i od ovog projekta na tu temu.

Glavni razlog zašto je p2p pretraživač i dalje fikcija je taj što bi to zahtevalo od surfera koji bi bili u p2p mreži da vrše svoje ocenjivanje i rangiranje sajtova, kako bi ste vi svojom pretragom dobili relevantne rezultate. Većina ljudi to neće raditi, a i oni koji bi odvojili svoje vreme za to verovatno bi promovisali svoje sajtove potpuno neobjektivno. Tako bi i sortiranje na bazi klijenta moralo da se obavlja po nekom algoritmu koji bi izučavao navike surfera (na kom sajtu se najviše zadržava, da li je taj sajt pronašao preko ključnih reči i kojih itd.)

Drugi bitan faktor je i brzina, kada tražite MP3 datoteku, nije vam preterano bitno da li će je sistem naći za 5 ili 15 sekundi, ali kada je reč o web pretraživanju, teško da je moguće preći na neki sistem sporiji od Googla.

Mene je tema p2p pretraživača najviše privukla zato što takav koncept ne bi zahtevao serversku platformu od stotinu hiljada dolara jer bi se sve izvršavalo na p2p klijentima, tako da bi i manja firma mogla takav projekat da iznese na tržište. No činjenice govore protiv ovakvih rešenja, ali kao što rekoh, nikad se ne zna. Još neke prednosti i mane ovakvog koncepta možete naći i na ovom osnovom nacrtu jednog p2p pretraživača.

Zanimljiv feature novog Yahoo pretraživača. Pretraživač prepoznaje RSS feed sa sajtova i ispod standardnog listinga nudi surferima mogućnost da otvore XML direktno ili da RSS feed dodaju u svoj My Yahoo homepage, tako da će ih vesti sa izabranih RSS-ova uvek čekati kada posete svoju matičnu Yahoo stranicu.

Ne znam po kom kriterijumu se skidaju RSS-ovi. Vidim da search za naslovi.net prikazuje RSS feed, dok npr. sa Radionicom to nije slučaj. Možda je u pitanju samo vreme potrebno da se RSS-ovi indeksiraju, videćemo.

Da sve bude kompletno, i sam Yahoo od nedavno nudi RSS za svoj Yahoo! News servis.

Kao što je i najavljivano Yahoo je danas lansirao sopstveni search i samim tim prestao da koristi Google rezultate. Iako je bilo očekivano da će Yahoo koristiti otkupljeni Inktomi search engine, kompanija se opredelila za razvoj novog pretraživača na bazi postojećeg, pa se rezultati na Yahoo razlikuju od onih na pretraživačima koji koriste izvorni Inktomi indeks, MSN ili HotBot na primer.

Novi Yahoo search deluje dosta kvalitetno i za popularne pretrage dobijaju se slični rezulati kao i kod Googlea. Ono gde će se pokazati prava razlika i kvalitet pretraživača jeste pretraga po manje popularnim ključnim rečima, gde će svako videti koji mu pretraživač bolje `radi posao`. Analitičari smatraju da bi prednost Yahooa moglo biti i dugogodišnje iskustvo sa spamom stečeno zahvaljujući Yahoo mail servisom, koje se može primeniti i na filtriranje sajtova koji predstavljaju spam tj. nekvalitetan sadržaj u odnosu na kljčne reči na koje sajtovi ciljaju.

Više o novom Yahoo indeksu možete pročitati i na SearchEngineWatch ili News.com.