Ljudi se dele na dve grupe: oni koji umeju reći "ne" i oni koji ne umeju. Kad je reč o muško-ženskim odnosima, srpski jezik raspolaže zgodnim izrazom za pripadnice lepšeg pola koje spadaju u drugu grupu – radodajke. E, kad su u pitanju programeri, stvari se unekoliko komplikuju...

Ako, poput mene, ne pratite sport niti se drogirate reklamama za deterdžente, reč AJAX vam ne znači puno. Sve do skoro, kad je uzeta kao skraćenica za asinhroni JavaScript i XML (Asynchronous JavaScript + XML). Ukratko, noviji brauzeri omogućavaju pristup serveru iz javaskripta, bez potrebe za ponovnim učitavanjem cele stranice. Server zatim vraća informaciju koju skript "ugrađuje" na potrebno mesto u stranici.

Najbolji primer za ovo je Google Suggest koji vam, kako kucate string za pretragu, nudi najčešće korišćenje stringove koji počinju onim što ste otkucali. Dakle, na svaki novi otkucani karakter, skript u pozadini šalje zahtev Google-u, ovaj pretraži svoju bazu i vrati listu najkorišćenijih vašem brauzeru. Zatim, GMail koristi isti pristup za minimizaciju saobraćaja sa serverom, pa je odziv aplikacije munjevit. Treba naglasiti i da je Microsoft pre par godina upotrebio AJAX koncept u nekim svojim proizvodima (Outlook Web Access, IE Web Controls)

Očigledno je da ovaj pristup veb razvoju drastično poboljšava performanse sajta i omogućava stvari koje su se dosad sretale samo u svetu desktop aplikacija. No, ono što brine nas programere je koliko je cela stvar laka za izvedbu. Po mom ličnom mišljenju, tu je situacija prilično sumorna... AJAX je, pre svega, kombinacija nekoliko tehnologija i, kao takav, podložniji greškama i zahtevniji za kodiranje. Zatim, zbog nepostojanja adekvatne standardizovane tehnologije i gotovih rešenja, predstavlja potencijalnu zamku za loše programere i projektante; drugim rečima, vrlo je lako napraviti od sopstvenog programa haos nemoguć za debagiranje i održavanje. Takođe, postavlja se pitanje kako bi išla integracija ovog pristupa u postojeće frejmvorke za veb aplikacije, što je frejmvork kompleksniji (tipa ASP.NET), teže je elegantno integrisati asinhroni pristup... Pored svega ovoga, rešenje za asinhroni poziv serveru iz javaskripta još uvek nije standardizovano među proizvođačima brauzera, pa se izrada komplikuje i sa te strane.

Google očigledno nema problema sa kvalitetom i brojem kadra koji zapošljava, poznato je da u svoje redove prima praktično samo genijalce i proverene gurue. Zato njima verovatno nije problem da prave i održavaju efikasne AJAX aplikacije. Ja se lično ne bih usudio da se previše oslonim na AJAX, barem dok se ne pojave pouzdani Toolkit-ovi koji "mašineriju" cele stvari koliko-toliko sakrivaju od prstiju programera, i dok se AJAX ne počne standardno ugrađivati u veb frejmvorke.

Ne volim da bez potrebe koristim engleski umesto srpskog, ali zaista nisam mogao da smislim dobar prevod za "support forum". "Forum podrške"? Hmm... Razlog zašto ne znam za dobar prevod je verovatno taj što još uvek nisam video nijedan domaći forum za podršku softverskom proizvodu.

Ovo mi je palo na pamet dok sam čitao Džoelove hvalospeve o svom proizvodu (ne mislim ništa loše o tome što se čovek hvali, definitivno se dosta od njega može naučiti), gde on, pričajuči o raspodeli kalorija na različite aktivnosti u svojoj firmi, napominje da mušteriju mnogo više zanima tvoj vebsajt i to šta drugi korisnici misle o tvojim proizvodima (utisci sa support foruma), nego sam tvoj kood.

Dakle, support forum: ako neki pažljivi čitalac ili slučajni namernik zna za neki domaći support forum, pa makar se ticao i samo veb dizajna, neka mi prenese.

Na Džoelovom sajtu nabasao sam na link na izuzetno zanimljiv tekst na blogu Rands in Repose. Naime, čovek priča o dva pristupa rešavanju problema (u razvoju softvera, ali je slika verovatno primenljiva i šire): inkrementalističkom i komplecionističkom. Da demistifikujemo stvari, imali su neki bag u koodu i autor je predložio da se stvar jednokratno "zakrpi", ne rešavajući problem suštinski, zbog nedostatka vremena za trajno i celovito rešenje, sa argumentom da je "bolje išta nego ništa". Njegov kolega se nije složio, rekavši da je predloženo rešenje "manje nego ništa".

Iskusniji programeri će lako prepoznati datu situaciju, meni se slične dešavaju barem jednom mesečno. Iako autor bloga izgleda zagovara inkrementalističko rešenje, ja bih sebe pre svrstao u drugi tabor. Naime, iz iskustva znam da celovito rešenje u krajnjoj liniji štedi vreme. Međutim, ono što je u konkretnoj situaciji presudno je zloglasni rok (Englezi imaju adekvatno zastrašujući pojam deadline), koji se verovatno mora ispoštovati. U tom smislu nema ni izbora koje ćemo rešenje odabrati. U trenutku kad je dedlajn pred vratima, ne biraju se sredstva: program se krpi kako se zna i ume. Stvarne razlike u pristupu se primećuju kad naizgled ima dovoljno vremena, i kad se i donose najbitnije odluke u projektu.

U tom smislu, ja bih predložio reviziju Rands-ove podele i izdvojio tri vrste programera: inkrementaliste i realistične i nerealistične komplecioniste. ;)

Ako niste maher za slepo kucanje, već ste, poput mene, počeli sa dva, a sledeće prste kasnije postepeno uključivali u igru, verovatno vam se često dešava da, umesto šifta, nabodete caps lock i ostanete zarobljeni u ružnom svetu velikih slova. Caps lock je, inače, potpuno beskorisan taster za sve programere, još jedan od bastiona daktilografije u računarstvu (pored YUSCII-ja, korišćenja više uzastopnih blankova itd.)

E, za sve one korisnike Windowsa koji se svakodnevno par puta "na sitno" nerviraju velikim slovima, postoji rešenje: na sajtu annoyances.org (slobodan prevod: "stvari koje iritiraju") je započeta tema, ovde možete naći i gotove .reg fajlove za "pečovanje" registrija.

Za korisnike ostalih sistema verovatno postoje slična rešenja, par Google upita bi trebalo da reši stvar.