Kako i priliči jednom ozbiljnom servisu, Naslovi.net su konačno dobili i svoj zvanični blog na adresi blog.naslovi.net. Blog će imati za cilj da uspostavi što bolju komunikaciju između autora sajta i korisnika sajta, posetilaca, potencijalnih oglašivača i webmastera koji koriste neki od "widgeta" namenjenih wemasterima ili pak integrišu RSS sadržaj sa naslova na svojim stranicama. Drugim rečima, o svim novinama na sajtu Naslovi.net (a nadam se da će ih uskoro biti) možete se informisati putem Naslovi.net bloga.

Da ostanemo u duhu Radionice, malo i o tehničkom rešenju. Za platformu se koristi WordPress. S obzirom da želim uskoro da pokrenem još neke blogove, nisam želeo da multipliciram instalacije WordPressa i prateće baze na serveru, tako da sam došao do WordPress MU verzije, odnosno višekorisničke verzije WordPressa. Preko WordPress MU veoma lako možete napraviti blogove tipa blog01.naslovi.net, blog02.naslovi.net itd. Međutim, meni nije bilo potrebno pravljenje blog1, blog2 itd. na jednom domenu nego blogovi tipa blog.naslovi.net, blog.groowe.com itd. odnosno da uz svaki svoj servis/proizvod mogu da prikačim i blogče pride kao podršku.

Na svu sreću WordPress MU je kadar i za ovo. Nisam siguran da li postoji elegantniji način, ali je meni ovo rešenje sa malim čačkanjem po WP mysql bazi krajnje prihvatljivo. Nakon što jednom prođete kroz proceduru i pohvatate malo strukturu WP baze, pravljenje novog bloga tipa blog.mojnovidomen.com neće vam uzeti više od 2 minuta vremena.

Iako i bez poslednjih afera sa kragujevačkog univerziteta znamo da je stanje obrazovanja u Srbiji u blago rečeno jadnom stanju, ubeđen sam da nekom ko traži pismenog službenika nije preveliki problem da ga nađe. Nažalost, ovo izgleda ne važi za moju ne mogu reći omiljenu, ali najmanje mrsku medijsku kuću B92.

I pored dosta kvalitetnog sadržaja, kultnih emisija (pre svega na Radiju) i po mom mišljenju vrlo objektivnog i kvalitetnog informativnog sadržaja, poslednjih godina, čini mi se prevelikom ekspanzijom, B92 dozvoljava sebi mnogo stvari za koje stvarno ne mogu da smislim opravdanje (ok, mogu, pare). Na prvom mestu je, naravno, Veliki Brat - parada malograđanštine i lošeg ukusa. Ali sad bih malo o njihovom sajtu.

Prvo što je dizajn sajta nepromenjen godinama. Ne zastupam stanovište da sajt treba da menja dizajn iz estetskih razloga, ali za sve to vreme kao prvo, veb razvoj je umnogome napredovao - semantički veb, CSS, accessibility su pojmovi kojima jednostavno mora da se posveti pažnja. Kao drugo, količina informacija koju veb sajt treba da plasira nekoliko puta se tokom tog doba uvećala. Logička infrastruktura sajta nije menjana i samo su kalemljene i kalemljene nove sekcije. Navigacija je komplikovana i nelogična, a podatak koji vam treba ili uopšte nije dostupan, ili je put do njega potpuno neintuitivan i praktično prepušten slučajnosti - što se svodi na isto.

Međutim, ono što me je najzad nateralo da napišem zabelešku je sam sadržaj, konkretno u rubrici koja bi trebalo da bude okrenuta tehnički naklonjenim čitaocima sajta - Tehnopolisu. U tekstu Telefon i daljinski upravljač, autorka navodi seriju potpuno nesuvislih i nerazumljivih rečenica (neke čak nisu ni rečenice) o novom telefonu koji je u isto vreme i daljinski upravljač. Ilustrovaću samo prvom rečenicom, sasvim dovoljnom da se shvati (odnosno, ne shvati, jelte) poenta: Postoji bukvalno na stotine vrsta aplikacija koje pokazuju kako se IR (Infrared) monitor, koji se sa inače ograničenom upotrebom našao na mnogim telefonima, pretvorio u daljinski upravljač, ali koliko je telefona dizajnirano da ima dvostruku funkciju? Naravno, očigledno je da je u pitanju tarzaneskni prevod stranog teksta. U originalu dotična rečenica glasi: Sure, there are literally hundreds of apps to turn that otherwise limited-use IR window found on many phones into a remote control, but how many phones are designed from the ground up to serve double duty? Ja iskreno mislim da već danas postoje shareware programi koji bolje prevode tekstove od dotične novinarke. Dakle, sestro, ko ti dade tastaturu u ruke?

U nekom od ranijih tekstova na Tehnopolisu primetio sam slične nebuloze i pokušao (prilično pristojno) da putem komentara na tekst stavim to do znanja (manje) autoru i (više) uredniku rubrike, ali je, kao što biva sa većinom negativnih komentara na sajtu B92, netragom nestao. Zato evo koristim svoje parče interneta da uputim malu šofersku kletvu...

Lokacija za preuzimanje Firefox dodataka addons.mozilla.org (AMO) uskoro će dobiti svoj novi oblik koji već možete videti na adresi preview.addons.mozilla.org/en-US/firefox/. Na prvi pogled, interfejs ka korisnicima nije pretrpeo neke veće promene, što nije ni bio osnovni cilj ove verzije. Prave novine nalaze se "ispod haube".

Usled sve veće popularnosti Firefox browsera, volonteri Mozille više nisu uspevali da se izbore sa sve većim brojem prijavljenih ekstenzija. Ekstenzije bi čekale i po mesec dana da ih urednici odobre, a u nedostatku vremena, urednici su odobravali i ekstenzije koje svojim kvalitetom objektivno nisu zasluživale da se pojave na AMO sajtu.

To su samo neki od razloga zašto se pristupilo razvoju novog rešenja kojim se ektenzije dele u dva dela. Public deo biće upravo ono što možete videti na preview sajtu, odnosno nešto slično potojećem AMO sajtu. U ovom delu nalaziće se pouzdane i proverene ekstenzije. Sve nove ekstenzije, kao i jedan deo postojećih, biće stavljene u Sandbox deo. Na public delu trebalo bi da postoji link ka Sandbox delu sajta kako bi korisnicima bila pružena mogućnost da, ukoliko to žele, preuzmu netestirane i nove ektenzije. Nakon što ekstenizija u sandboxu provede dovoljno vremena, dobije pozitivne komentare i slično (nisam tačno siguran koji su uslovi neophodni da se ispune), autor ekstenzije može svoju ekstenziju nominovati kod urednika za public deo sajta. Urednik potom može a i ne mora odobriti ekstenziju za public deo. Neke ekstenzije nikada neće moći ni da budu nominovane za public deo, pa se u Mozilli nadaju da će sandbox biti pravi filter za sve nove ekstenzije koje se budu pojavljivale.

Kako će se ovaj koncept pokazati u praksi ostaje da se vidi.

Autori ekstenzija od sada će opise svojih programa moći da unose na više jezika. Takođe, omogućeno je postavljanje "privacy policy" i "end users license agreement" teksta direktno na AMO sajtu, tako da korisnici ekstenzija mogu pročitati ove dokumente pre nego preuzmu neku ekstenziju.

Trenutno je koliko vidim u toku provera postojećih ektenzija i njihovo uključivanje u Public deo. Stari Control Panel je već zatvoren, tako da autori mogu svoje ekstenzije da ažuriraju samo na novom sistemu. Prema najavama, novi sistem zameniće postojeći addons.mozilla.org 15. marta.

Update: Start novog sistema pomeren je za ponedeljak 19. mart četvrtak, 22. mart.

...piše na ovoj majici koju pre neki dan dobih od Mozille (nas slici).

Iako zvuči ozbiljno, razlog zašto sam dobio majicu je krajnje trivijalan. Uoči premijere Firefoxa verzije 2, autor bilo koje ekstenzije je mogao da se prijavi za besplatnu majicu ukoliko svoju ekstenziju učini kompatibilnom sa nadolazećim Firefoxom 2 u određenom roku. Naravno, kao i svaki Srbin ne propuštam ništa što je džabe (sećate li se one opsade trafika kada su Novosti delili besplatan primerak knjige "Ime ruže" uz novine?), te sam se prijavio za free t-shirt.

Primetićete da je Firefox2 izašao odavno, ali je moja maijca stigla tek pre neki dan. Platio sam poštarinu 66 dinara, majica i nije neka, nekako deluje "cheap", a uz to je OGROMNA što možete videti i na slici. U prijavi sam naveo veličinu XL, pošto su u ponudi koliko se sećam bile i veličine sa višeXL, pa sam smatrao da bi mi L možda bila mala. Ali sam se zeznuo, očigledno nisam imao pravu predstavu kako izgledaju američki programeri koji žive na pici i koka-koli. :) No kako kažu poklonu se u zube ne gleda. :)

Ako ovog trenutka (pon 21:30) posetite Google News stranicu, može vam se desiti da vidite nešto slično ovome:

Videćemo šta će Google imati da kaže na sve ovo.

U celoj ovoj priči najsmešnije mi je to što Google News sada izgleda isto kao kad na Naslovima pukne MySQL baza. Okviri kategorija ostanu na strani, a sadržaja nema nigde. :) Lepo je videti da je moj servis u nekim elementima zaista dostigao Google News ;).

Jubilarni deseti put časopis PC objavio je listu TOP 50 sajtova u Srbiji za 2006. godinu.

Servis Naslovi.net se već četvrtu godinu zaredom nalazi na listi.

Update: Evo i reagovanja IT zajednice na pojedinim forumima: ES, DevProTalk.

Šta će neko ko kuca "Serbia" na Google pronaći na prvoj strani rezultata pretrage:

Google prilagođava rezultate pretrage vašoj lokaciji i podešavanju jezika u vašem browseru, pa posetilac iz Amerike verovatno neće videti stranu kao što je ova. Zapravo tu i leži caka, tražio sam ključnu reč "serbia" a moj jezik je srpski, pa mi je Google ponudio na prvom mestu web strane na srpskom koje sadrže reč "serbia".

Ok, probaću da napišem nešto u firmi u kojoj sam se našao. Mesec dana bio bi i više nego dovoljan za bilo koju malu ili srednju IT firmu. S obzirom da je Monster stvarno čudovišno veliki (više od 300 ljudi samo u Pragu), ne mogu da garantujem da se moji utisci neće vremenom menjati.

Kao prvo radni uslovi: s obzirom da je firma prepuna ljudi sa svih strana sveta, veliki deo njih je iz zapadne Evrope, ima i Amerikanaca, nema logike postavljati pitanja tipična za srpsko poslovanje: da li smo prijavljeni i na koji iznos. Ovde se podrazumeva da samo kriminalci krše zakon i vrlo često ljudi ne ukapiraju iz prve neko pitanje koje je u našim krajevima sasvim normalno.

Radno vreme je surovo, američko: radi se od pola 10 do pola 7 sa sat vremena pauze. Naravno, sve je stvar dogovora sa šefovima i u krajnjoj liniji je isključivo bitno da se odradi posao i da se ne zabušava previše. Vremena dolaska i odlaska se nigde ne beleže. Firma čini sve kako bi boravak učinila što ugodnijim, ne postoji kodeks ponašanja i oblačenja, neki okolo idu bosi; na raspolaganju je kuhinja, frižider, kafe i čajevi, sokići, bilijar, stoni tenis. Dozvoljeno je instaliranje i igranje igrica (naravno, legalnih), gledanje filmova. Ne toleriše se samo pornografija i p2p. Prostorije su na raspolaganju 24/7.

Atmosfera je ok, mada neuporediva sa atmosferom u srpskoj firmi. Nema prozivanja, zevzečenja, dovikivanja s kraja na kraj kancelarije, nema slušanja muzike na zvučnicima, što mi, iskreno, fali. Ljudi su generalno hladniji i socijalni život se po pravilu odvija van posla.

Ja radim u malom timu, šef je tu, ali je njegova šefica u USA. Svi su mlađi ljudi, između 25 i 35 godina. Stručnost članova varira, ali obično su oni koji nisu jači tehnički, jači u komunikaciji. Tim je pomalo specifičan pošto ne postoji projekat za koji smo vezani. Naš zadatak se načelno svodi na pravljenje interfejsa između naših sistema i specifičnih sistema klijenata. Banalno govoreći, radimo na tome da korisnici svojim informacionim sistemima mogu nekako pristupati našoj bazi poslova i rezimea.

Radi se mahom u .NET-u, ali u zavisnosti od sistema sa kojima se vrši povezivanje, po potrebi se pišu i delovi sa drugim alatima i platformama. Dobar deo posla se svodi na komunikaciju sa IT osobljem iz klijentskih firmi, dogovaranjem kako bi se rešio ovaj ili onaj problem itd.

Proces isporuke proizvoda i testiranje je vrlo striktno, s obzirom na veličinu firme. Sav kôd se drži u skladištu (Perforce), postoje posebne procedure za prijavljivanje promena na bazi podataka itd.

Što se života u Češkoj tiče, dosad imam samo najbolje reči... Zemlja je sređena, ljudi su prijatni i kulturni, gradski prevoz savršen, pivo najbolje na svetu, žene vrlo lepe, cene generalno možda nešto više nego kod nas, plate otprilike duplo veće.

Ako sam nešto zaboravio, pitajte.

Ljude je interesovalo, a možda nije loše napisati ni kao dnevničku zabelešku, dok i sam nisam zaboravio, kako sam došao u Prag...

Pre koji mesec, sad već možda i pola godine, na ES forum je ostavio oglas Nikola, koji već radi ovde u firmi. Iskren da budem, nisam se trudio da jurim posao u inostranstvu, javio sam mu se i poslao CV više iz radoznalosti i avanturizma nego iz čvrste rešenosti da napustim zemlju. Odslužio sam vojsku, imao sam pristojan posao, stambeno sam bio obezbeđen itd.

Nikola je prosledio moj mejl dalje u firmu i dobio sam telefonski poziv prvo od administracije, da ugovorimo vreme za telefonski intervju sa potencijalnim šefom. S obzirom da sam u to vreme radio, nije bilo zgodno da to bude u radno vreme, pa je bilo malo problema dok smo se usaglasili oko termina. Evo već ne mogu tačno da se setim, ne znam da li pre ili posle tog intervjua, dobio sam na mejl zadatak koji je trebalo da rešim i pošaljem im nazad. Zadatak se sastojao iz jednostavne ASP.NET aplikacije, ne mogu da se setim detalja, ali sigurno je podrazumevao rad sa bazom itd. Uradio sam zadatak najbolje što sam mogao za par sati (koristio nasleđivanje, korisničke kontrole, interfejse, ali ništa usiljeno, vrlo elegantno se uklopilo u zadatu temu) i poslao im nazad.

Intervju je bio prilično naporan, s obzirom da nisam navikao da sat vremena pričam telefonom engleski (komunikacija u prethodnoj firmi jeste bila na engleskom, ali mejlovima uglavnom). Ne znam kakav sam utisak ostavio na tog čoveka, ali na kraju nisam završio kod njega.

Neko vreme posle toga dobio sam još jedan poziv od administracije, takođe da ugovorimo vreme telefonskog intervjua, ali ovaj put sa drugim čovekom. On je izrazio želju da me intervjuiše ceo tim (conference call) pa je i tu bilo problema da se nađemo... Sve u svemu, još jedan razgovor telefonom od sat vremena, ovaj put sa četvoricom ljudi. U njemu je bilo prvo tehničkih pitanja, ali je posle tog formalnog dela preraslo u prijateljski chat... ;) Čini mi se da sam ostavio prilično dobar utisak na ekipu.

Istog tog dana sam i dao svoj predlog što se plate tiče, oni su odgovorili vrlo bliskom ponudom i praktično tog dana sam primljen.

Dalja procedura odvijala se prilično uigrano, s obzirom da je u pitanju firma sa dosta stranaca. Postoji devojka koja se stara isključivo o imigracionim pitanjima, dobio sam uputstva šta treba da pribavim od papira i kako će teći hronologija oko viza... Postupak je spor i komplikovan, ali uigran i obično izvestan. I eto, posle par meseci administrativnih zavrzlama, evo me u Pragu... ;)

PS. Ako neko od čitalaca radionice ima želju da konkuriše u istoj firmi, neka me kontaktira, postoji bonus koji ja dobijem za svaku "žrtvu" koju dovučem... ;) Naravno, samo ozbiljni kandidati, cimanje stop! ;)

Iako je izgledalo da političke stranke ni na ovim izborima neće koristiti Internet u svojim medijskim kampanjama, izgleda da se stvari ipak polako pomeraju sa mrtve tačke. Na Caught in a Web blogu možete videti ilustraciju ko se sve reklamira na sajtu B92, a od juče se na stranicama sajta Naslovi.net vrti i baner Demokratske stranke.

No, pun potencijal Interneta nijedna stranka na ovim izborima neće iskoristiti. Reklamiranje banerima je samo mali segment jedne Internet reklamne kampanje. Dodavanjem RSS fidova, par blogova i osnovnom SEO optimizacijom sajtovi mnogih stranaka bi drastično podigli svoju vidljivost. Ali lepo je videti da se i Internet uzima u obzir u političkim medijskim kampanjama. S obzirom na relativno malu Internet populaciju u odnosu na broj stanovnika, pomalo je i razumljivo da tome nije posvećena velika pažnja.